Deuteronomy 1
1 These [are] the words which Moses has spoken to all Israel beyond the Jordan in the wilderness, in the plain opposite Suph, between Paran, and Tophel, and Laban, and Hazeroth, and Di-Zahab.
Ово су речи које говори Мојсије свему Израиљу с ону страну Јордана, у пустињи, у пољу према Црвеном мору, између Фарана и Тофола и Ловона и Асирота и Дизава,
2 [It takes] eleven days [to go] from Horeb, the way of Mount Seir, to Kadesh-Barnea.
Једанаест дана хода од Хорива преко горе Сира до Кадис-Варније.
3 And it comes to pass in the fortieth year, in the eleventh month, on the first of the month, Moses has spoken to the sons of Israel according to all that YHWH has commanded him concerning them,
А беше четрдесете године први дан једанаестог месеца, кад Мојсије каза синовима Израиљевим све што му беше заповедио Господ да им каже,
4 after his striking Sihon king of the Amorite who is dwelling in Heshbon, and Og king of Bashan who is dwelling in Ashtaroth in Edrei.
Пошто уби Сиона, цара аморејског који живљаше у Есевону, и Ога цара васанског који живљаше у Астароту и у Едрајину.
5 Beyond the Jordan, in the land of Moab, Moses has begun to explain this law, saying,
С оне стране Јордана у земљи моавској поче Мојсије казивати овај закон говорећи:
6 “Our God YHWH has spoken to us in Horeb, saying, For you dwell at this mountain long enough;
Господ Бог наш рече нам на Хориву говорећи: Доста сте били на овој гори.
7 turn and journey for yourselves, and go to the mountain of the Amorite, and to all its neighboring places in the plain, in the hill-country, and in the low country, and in the south, and in the haven of the sea, the land of the Canaanite, and of Lebanon, as far as the great river, the Euphrates River;
Обрните се и подигните се и идите ка гори аморејској и у сву околину њену, у равнице и у брда и у долине, и на југ и на брегове морске, у земљу хананску и на Ливан и до реке велике, реке Ефрата.
8 see, I have set the land before you; go in and possess the land which YHWH has sworn to your fathers, to Abraham, to Isaac, and to Jacob, to give to them and to their seed after them.
Ето, дао сам вам земљу, уђите у њу, и узмите земљу, за коју се заклео Господ оцима вашим, Авраму, Исаку и Јакову, да ће им је дати и семену њиховом након њих.
9 And I speak to you at that time, saying, I am not able to bear you by myself;
И рекох вам онда говорећи: Не могу вас носити сам.
10 your God YHWH has multiplied you, and behold, today you [are] as the stars of the heavens for multitude;
Господ Бог ваш умножио вас је, и ето вас данас има много као звезда небеских.
11 YHWH, God of your fathers, is adding to you, as you [are], one thousand times, and blesses you as He has spoken to you.
Господ Бог отаца ваших да вас умножи још хиљаду пута више, и да вас благослови као што вам је казао.
12 How do I bear your pressure, and your burden, and your strife by myself?
Како бих ја сам носио муке ваше, бремена ваша и распре ваше?
13 Provide wise and understanding men for yourselves that are known to your tribes, and I set them for your heads;
Дајте из племена својих људе мудре и веште и познате да вам их поставим за старешине.
14 and you answer me and say, The thing which you have spoken [is] good to do.
Тада ми одговористе и рекосте: Добро је да се учини шта си казао.
15 And I take the heads of your tribes, wise men that are known, and I appoint them [as] heads over you, princes of thousands, and princes of hundreds, and princes of fifties, and princes of tens, and authorities for your tribes.
Тада узевши старешине од племена ваших, људе мудре и познате, поставих вам их за старешине, за хиљаднике и стотинаре и педесетаре и десетаре и управитеље по племенима вашим.
16 And I command your judges at that time, saying, Listen between your brothers—then you have judged [in] righteousness between a man, and his brother, and his sojourner;
И заповедих онда судијама вашим говорећи: Саслушавајте распре међу браћом својом и судите право између човека и брата његовог и између дошљака који је с њим.
17 you do not discern faces in judgment; you hear the little as well as the great; you are not afraid of the face of any, for the judgment is God’s, and the thing which is too hard for you, you bring near to me, and I have heard it.
Не гледајте ко је ко на суду, саслушајте и малог и великог, не бојте се никога, јер је суд Божији, а ствар која би вам била тешка изнесите преда ме да је чујем.
18 And I command you at that time all the things which you do.
И заповедих вам онда све што ћете чинити.
19 And we journey from Horeb, and go [through] all that great and fearful wilderness which you have seen, the way of the hill-country of the Amorite, as our God YHWH has commanded us, and we come to Kadesh-Barnea.
Потом отишавши од Хорива пређосмо сву ону пустињу велику и страшну, коју видесте, идући ка гори аморејској, као што нам заповеди Господ Бог наш, и дођосмо до Кадис-Варније.
20 And I say to you, You have come to the hill-country of the Amorite, which our God YHWH is giving to us;
Тада вам рекох: Дођосте до горе аморејске, коју нам даје Господ Бог наш.
21 see, your God YHWH has set the land before you; go up, possess, as YHWH, God of your fathers, has spoken to you; do not fear, nor be frightened.
Гле, дао ти је Господ Бог твој ту земљу, иди и узми је, као што ти је рекао Господ Бог отаца твојих; не бој се и не плаши се.
22 And you come near to me, all of you, and say, Let us send men before us, and they search the land for us, and they bring us back word [concerning] the way in which we go up into it, and the cities to which we come in;
А ви сви дођосте к мени и рекосте: Да пошаљемо људе пред собом да нам уходе земљу, и да нам јаве за пут којим ћемо ићи и за градове у које ћемо доћи,
23 and the thing is good in my eyes, and I take twelve men from you, one man for the tribe.
И то ми би по вољи, и узех између вас дванаест људи, из сваког племена по једног;
24 And they turn and go up to the hill-country, and come to the Valley of Eshcol, and spy it out,
И они се подигоше и изишавши на гору дођоше до потока Есхола, и уходише земљу;
25 and they take in their hand from the fruit of the land, and bring [it] down to us, and bring us back word, and say, The land is good which our God YHWH is giving to us.
И набраше рода оне земље и донесоше нам, и јавише нам говорећи: Добра је земља, коју нам даје Господ Бог наш.
26 And you have not been willing to go up, and you provoke the mouth of your God YHWH,
Али не хтесте ићи него се супротисте заповести Господа Бога свог.
27 and murmur in your tents, and say, In YHWH’s hating us He has brought us out of the land of Egypt, to give us into the hand of the Amorite—to destroy us;
И викасте у шаторима својим говорећи: Мрзи на нас Господ, зато нас изведе из земље мисирске, да нас да у руке Аморејцима и да нас потре.
28 to where are we going up? Our brothers have melted our heart, saying, [The] people [are] greater and taller than we; [the] cities [are] great and fortified up to the heavens, and we have also seen sons of Anakim there.
Куда да идемо? Браћа наша уплашише срце наше говорећи: Народ је већи и виши од нас, градови су велики и ограђени до неба, па и синове Енакове видесмо овде.
29 And I say to you, Do not be terrified, nor be afraid of them;
А ја вам рекох: Не плашите се и не бојте их се.
30 your God YHWH, who is going before you—He fights for you, according to all that He has done with you in Egypt before your eyes,
Господ Бог ваш, који иде пред вама, Он ће се бити за вас онако како вам је учинио у Мисиру на ваше очи,
31 and in the wilderness where you have seen that your God YHWH has carried you, as a man carries his son, in all the way which you have gone until your coming to this place.
И у пустињи, где си видео како те је носио Господ Бог твој, као што човек носи сина свог, целим путем којим сте ишли докле дођосте до овог места.
32 And in this thing you are not steadfast in your God YHWH,
Али зато опет не веровасте Господу Богу свом,
33 who is going before you in the way to search out for you a place for your encamping, in fire by night, to show you in the way in which you go, and in a cloud by day.
Који иђаше пред вама путем тражећи вам место где бисте стали, иђаше ноћу у огњу да вам светли путем којим бисте ишли, а дању у облаку.
34 And YHWH hears the voice of your words, and is angry, and swears, saying,
И чу Господ глас речи ваших, и разгневи се и закле се говорећи:
35 Not one of these men of this evil generation sees the good land which I have sworn to give to your fathers,
Ниједан од овог рода злог неће видети ове добре земље, за коју се заклех да ћу дати вашим оцима,
36 except Caleb son of Jephunneh—he sees it, and to him I give the land on which he has trodden, and to his sons, because that he has been fully after YHWH.
Осим Халева, сина Јефонијиног; он ће је видети, и њему ћу дати земљу по којој је ишао, и синовима његовим, јер се сасвим држао Господа.
37 Moreover, YHWH has been angry with me for your sake, saying, Indeed, you do not go in there;
Па и на мене се разгневи Господ с вас; и рече: Ни ти нећеш ући онамо.
38 Joshua son of Nun, who is standing before you, he goes in there; strengthen him, for he causes Israel to inherit [it].
Исус, син Навин, који те служи, он ће ући онамо, њега утврди; јер ће је он разделити синовима Израиљевим у наследство.
39 And your infants, of whom you have said, They are for a prey, and your sons who today have not known good and evil, they go in there, and I give it to them, and they possess it;
А деца ваша, за коју рекосте да ће постати робље, синови ваши, који данас не знају ни шта је добро ни шта је зло, они ће ући онамо, и њима ћу је дати и они ће је наследити.
40 but you, turn and journey for yourselves toward the wilderness, the way of the Red Sea.
Ви, пак, вратите се и идите у пустињу к Црвеном Мору.
41 And you answer and say to me, We have sinned against YHWH; we go up and we have fought, according to all that which our God YHWH has commanded us; and you each gird on his weapons of war, and you are ready to go up into the hill-country;
А ви одговористе и рекосте ми: Сагрешисмо Господу; ићи ћемо и бићемо се сасвим како нам је заповедио Господ Бог наш. И узевши сваки своје оружје хтесте изаћи на гору.
42 and YHWH says to me, Say to them, You do not go up, nor fight, for I am not in your midst, and you are not struck before your enemies.
А Господ ми рече: Кажи им: Не идите и не бијте се, јер нисам међу вама, да не изгинете пред непријатељима својим.
43 And I speak to you, and you have not listened, and provoke the mouth of YHWH, and act proudly, and go up into the hill-country;
И ја вам рекох, али не послушасте, него се опресте заповести Господњој, и навалисте на гору.
44 and the Amorite who is dwelling in that hill-country comes out to meet you, and they pursue you as the bees do, and strike you in Seir, even to Hormah.
Тада изиђоше пред вас Амореји, који сеђаху у оној планини, и погнаше вас као што чине пчеле, и побише вас на Сиру па до Орме.
45 And you return and weep before YHWH, and YHWH has not listened to your voice, nor has He given ear to you;
И вративши се плакасте пред Господом, али Господ не послуша глас ваш нити окрете ухо своје к вама.
46 and you dwell in Kadesh [for] many days, according to the days which you had dwelt.”
И остадосте у Кадису дуго времена докле онде стајасте.
