Deuteronomy 20
1 “When you go out to battle against your enemy, and have seen horse and chariot—a people more numerous than you—you are not afraid of them, for your God YHWH [is] with you, who is bringing you up out of the land of Egypt;
Кад одеш на војску на непријатеља свог и видиш коње и кола и народ већи од себе, немој се уплашити од њих, јер је с тобом Господ Бог твој, који те је извео из земље мисирске.
2 and it has been, in your drawing near to the battle, that the priest has come near, and spoken to the people,
И кад пођете да се побијете, нека приступи свештеник и проговори народу,
3 and said to them, Hear, O Israel: You are drawing near today to battle against your enemies, do not let your hearts be tender, do not fear, nor make haste, nor be terrified at their presence,
И нека им каже: Слушај Израиљу! Ви полазите данас у бој на непријатеље своје, нека не трне срце ваше, не бојте се и не плашите се, нити се препадајте од њих.
4 for your God YHWH [is] He who is going with you, to fight for you with your enemies—to save you.
Јер Господ Бог ваш иде с вама и биће се за вас с непријатељима вашим да вас сачува.
5 And the authorities have spoken to the people, saying, Who [is] the man that has built a new house and has not dedicated it? Let him go and return to his house, lest he die in battle and another man dedicate it.
Потом и војводе нека проговоре народу, и кажу: Ко је саградио нову кућу а није почео седети у њој? Нека иде нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други почео седети у њој.
6 And who [is] the man that has planted a vineyard and has not made it common? Let him go and return to his house, lest he die in battle, and another man make it common.
И ко је посадио виноград а још га није брао? Нека иде, нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други га брао.
7 And who [is] the man that has betrothed a woman and has not taken her? Let him go and return to his house, lest he die in battle, and another man take her.
И ко је испросио девојку а још је није одвео? Нека иде, нек се врати кући својој, да не би погинуо у боју, и други је одвео.
8 And the authorities have added to speak to the people and said, Who [is] the man that is afraid and tender of heart? Let him go and return to his house, and the heart of his brothers does not melt like his heart.
Још и ово нека кажу војводе народу: Ко је страшљив и трне му срце? Нека иде, нек се врати кући својој, да не би трнуло срце браћи његовој као њему.
9 And it has come to pass, as the authorities finish to speak to the people, that they have appointed princes of the hosts at the head of the people.
И кад војводе изговоре народу, онда нека наместе главаре од чета пред народ.
10 When you draw near to a city to fight against it, then you have called to it for peace,
Кад дођеш под који град да га бијеш, прво га понуди миром.
11 and it has been, if it answers you [with] peace, and has opened to you, then it has come to pass, all the people who are found in it are for tributaries to you, and have served you.
Ако ти одговори миром и отвори ти врата, сав народ који се нађе у њему нека ти плаћа данак и буде ти покоран.
12 And if it does not make peace with you, and has made war with you, then you have laid siege against it,
Ако ли не учини мира с тобом него се стане бити с тобом тада га биј.
13 and your God YHWH has given it into your hand, and you have struck every male of it by the mouth of the sword.
И кад га Господ Бог твој преда у руке твоје, побиј све мушкиње у њему мачем.
14 Only, the women, and the infants, and the livestock, and all that is in the city, all its spoil, you seize for yourself, and you have eaten the spoil of your enemies which your God YHWH has given to you.
А жене и децу и стоку и шта год буде у граду, сав плен у њему, отми, и једи плен од непријатеља својих, који ти да Господ Бог твој.
15 So you do to all the cities which are very far off from you, which are not of the cities of these nations.
Тако чини са свим градовима, који су далеко од тебе и нису од градова ових народа.
16 Only, of the cities of these peoples which your God YHWH is giving to you [for] an inheritance, you do not keep alive any [that are] breathing;
А у градовима ових народа, које ти Господ Бог твој даје у наследство, не остави у животу ниједну душу живу.
17 for you certainly devote the Hittite, and the Amorite, the Canaanite, and the Perizzite, the Hivite, and the Jebusite, as your God YHWH has commanded you,
Него их затри сасвим, Хетеје и Амореје и Хананеје и Ферезеје и Јевеје и Јевусеје, као што ти је заповедио Господ Бог твој.
18 so that they do not teach you to do according to all their abominations which they have done for their gods, and you have sinned against your God YHWH.
Да вас не науче чинити гадна дела која чинише боговима својим, и да не згрешите Господу Богу свом.
19 When you lay siege to a city [for] many days to fight against it, to capture it, you do not destroy its trees to force an axe against them, for you eat of them, and you do not cut them down—for the tree of the field [is] man’s—to go in at your presence in the siege.
Кад опколиш какав град и будеш дуго под њим бијући га да би га узео, не квари дрвета његова секиром; јер можеш с њих јести, зато их не сеци; јер дрво пољско је ли човек да уђе у град испред тебе?
20 Only, the tree of which you know that it [is] not a fruit-tree, you destroy it, and have cut [it] down, and have built a bulwark against the city which is making war with you until you have subdued it.”
Него дрвета која знаш да им се род не једе, њих обаљуј и сеци и гради заклон од града који се бије с тобом, докле не падне.
