Acts 26
1 And Agrippa said to Paul, “It is permitted to you to speak for yourself”; then Paul having stretched forth the hand, was making a defense:
А Агрипа рече Павлу: Допушта ти се да говориш сам за се. Онда Павле пруживши руку одговараше:
2 “Concerning all things of which I am accused by Jews, King Agrippa, I have thought myself blessed, being about to make a defense before you today,
За срећу своју држим, царе Агрипа, што се данас пред тобом одговарам за све што ме потворају Јевреји,
3 especially knowing you to be acquainted with all things—both customs and questions—among Jews; for this reason, I implore you to hear me patiently.
А највише што знам да ти познајеш све јеврејске обичаје и препирања. Зато те молим да ме послушаш милостиво.
4 The manner of my life then, indeed, from youth—which from the beginning was among my nation, in Jerusalem—all the Jews know,
Моје дакле живљење од младости, које је испрва било међу народом мојим у Јерусалиму, знаду сви Јевреји.
5 knowing me before from the first (if they may be willing to testify), that after the most exact sect of our worship, I lived a Pharisee;
Како ме знаду испрва, ако хоће посведочити, да по познатој јереси наше вере живех фарисејски.
6 and now for the hope of the promise made to the fathers by God, I have stood judged,
И сад стојим пред судом за надање обећања које Бог обрече очевима нашим,
7 to which our twelve tribes, intently serving night and day, hope to come, concerning which hope I am accused, King Agrippa, by the Jews;
Коме се сви дванаест колена наших једнако дан и ноћ служећи надају да ће доћи. За ово надање оптужен сам, царе Агрипа, од Јевреја.
8 why is it judged incredible with you if God raises the dead?
Шта? Зар ви мислите да се не може веровати да Бог мртве подиже?
9 I indeed, therefore, thought with myself that it was necessary [for me] to do many things against the Name of Jesus of Nazareth,
Тако и ја мишљах да ми ваља многа зла чинити против имена Исуса Назарећанина,
10 which I also did in Jerusalem, and I shut up many of the holy ones in prison, having received the authority from the chief priests; they also being put to death, I gave my vote against them,
Као што и учиних у Јерусалиму; и многе од светих ја затварах у тамнице, примивши власт од главара свештеничких; и кад их убијаху, пристајах на суд.
11 and in every synagogue, often punishing them, I was constraining [them] to speak evil, being also exceedingly mad against them, I was also persecuting [them] even to strange cities.
И по свим зборницама мучећи их често, нагоњах да хуле на Исуса; и одвише мрзећи на њих гоњах их тја и до туђих градова.
12 In which things, also, going on to Damascus—with authority and commission from the chief priests—
За које идући у Дамаск с влашћу и заповешћу од главара свештеничких,
13 at midday, I saw in the way, O king, out of Heaven, above the brightness of the sun, shining around me a light—and those going on with me;
У подне, царе, видех на путу с неба светлост већу од сијања сунчаног, која обасја мене и оне што иђаху са мном.
14 and we all having fallen to the earth, I heard a voice speaking to me, and saying in the Hebrew dialect, Saul, Saul, why do you persecute Me? [It is] hard for you to kick against goads!
А кад ми сви падосмо на земљу, чух глас где говори мени и казује јеврејским језиком: Савле! Савле! Зашто ме гониш? Тешко ти је противу бодила праћати се.
15 And I said, Who are You, Lord? And He said, I am Jesus whom you persecute;
А ја рекох: Ко си Ти, Господе? А Он рече: Ја сам Исус, ког ти гониш;
16 but rise, and stand on your feet, for this I appeared to you, to appoint you an officer and a witness both of the things you saw, and of the things [in which] I will appear to you,
Него устани и стани на ноге своје; јер ти се зато јавих да те учиним слугом и сведоком овоме што си видео и што ћу ти показати,
17 delivering you from the people, and the nations, to whom I now send you,
Избављајући те од народа јеврејског и од незнабожаца, којима ћу те послати,
18 to open their eyes, to turn [them] from darkness to light, and [from] the authority of Satan to God, for their receiving forgiveness of sins, and a lot among those having been sanctified by faith that [is] toward Me.
Да им отвориш очи да се обрате од таме к виделу и од области сотонине к Богу, да приме опроштење греха и достојање међу освећенима вером мојом.
19 After which, King Agrippa, I was not disobedient to the heavenly vision,
Зато, царе Агрипа! Не бих непокоран небеској утвари;
20 but to those in Damascus first, and to those in Jerusalem, also to all the region of Judea, and to the nations, I was preaching to convert, and to turn back to God, doing works worthy of conversion;
Него најпре онима који су у Дамаску и у Јерусалиму, потом и по свој земљи јеврејској, и незнабошцима проповедах да се покају, и да се обрате к Богу чинећи дела достојна покајања.
21 because of these things the Jews—having caught me in the temple—were endeavoring to kill [me].
Зато ме Јевреји ухватише у цркви и хтеше да ме раскину.
22 Having obtained, therefore, help from God, until this day, I have stood witnessing both to small and to great, saying nothing besides the things that both the prophets and Moses spoke of as about to come,
Али добивши помоћ Божју стојим до самог овог дана, и сведочим и малом и великом, не казујући ништа осим што пророци казаше да ће бити, и Мојсије:
23 that the Christ is to suffer, whether first by a resurrection from the dead, He is about to proclaim light to the people and to the nations.”
Да ће Христос пострадати, и да ће бити први из васкрсења мртвих и проповедати видело народу јеврејском и незнабошцима.
24 And he thus making a defense, Festus said with a loud voice, “You are mad, Paul; much learning turns you mad!”
А кад он ово одговараше, рече Фист великим гласом: Зар лудујеш, Павле? Многе те књиге изводе из памети.
25 And he says, “I am not mad, most noble Festus, but of truth and soberness I speak forth the sayings;
А он рече: Не лудујем, честити Фисте, него речи истине и разума казујем.
26 for the king knows concerning these things, before whom I also speak boldly, for none of these things, I am persuaded, are hidden from him; for this thing has not been done in a corner;
Јер за ово зна цар, коме и говорим слободно; јер не верујем да му је шта од овог непознато; јер ово није било у углу.
27 do you believe, King Agrippa, the prophets? I have known that you believe!”
Верујеш ли, царе Агрипа, пророцима? Знам да верујеш.
28 And Agrippa said to Paul, “In [so] little you persuade me to become a Christian?”
А Агрипа рече Павлу: Још мало па ћеш ме наговорити да будем хришћанин.
29 And Paul said, “I would have wished to God, both in a little, and in much, not only you, but also all those hearing me today, to become such as I also am—except these bonds.”
А Павле рече: Молио бих Бога и за мало и за много да би не само ти него и сви који ме слушају данас били такви као и ја што сам, осим окова ових.
30 And he having spoken these things, the king rose up, and the governor, Bernice also, and those sitting with them,
И кад он ово рече, уста цар и судија и Верникија, и који сеђаху с њима,
31 and having withdrawn, they were speaking to one another, saying, “This man does nothing worthy of death or of bonds”;
И отишавши разговараху се међу собом говорећи: Овај човек није учинио ништа што заслужује смрт или окове.
32 and Agrippa said to Festus, “This man might have been released if he had not appealed to Caesar.”
А Агрипа рече Фисту: Овај човек могаше бити пуштен да не рече да хоће к ћесару. И тако судија намисли да га пошаље к ћесару.
