Acts 15
1 And certain having come down from Judea, were teaching the brothers, “If you are not circumcised after the custom of Moses, you are not able to be saved”;
И неки сишавши из Јудеје учаху браћу: Ако се не обрежете по обичају Мојсијевом, не можете се спасти.
2 there having been, therefore, not a little dissension and debate to Paul and Barnabas with them, they arranged for Paul and Barnabas, and certain others of them, to go up to the apostles and elders to Jerusalem about this question;
А кад поста расправа, и Павле и Варнава не мало се препираше с њима, одредише да Павле и Варнава и други неки од њих иду горе к апостолима и старешинама у Јерусалим за ово питање.
3 they indeed, then, having been sent forward by the assembly, were passing through Phoenicia and Samaria, declaring the conversion of the nations, and they were causing great joy to all the brothers.
А они онда спремљени од цркве, пролажаху кроз Финикију и Самарију казујући обраћање незнабожаца, и чињаху велику радост свој браћи.
4 And having come to Jerusalem, they were received by the assembly, and the apostles, and the elders; they also declared as many things as God did with them;
А кад дођоше у Јерусалим, прими их црква и апостоли и старешине, и казаше све што учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере.
5 and there rose up certain of those of the sect of the Pharisees who believed, saying, “It is required to circumcise them, to command them also to keep the Law of Moses.”
Онда усташе неки од јереси фарисејске који беху веровали, и говораху да их ваља обрезати, и заповедити да држе закон Мојсијев.
6 And there were gathered together the apostles and the elders, to see about this matter,
А апостоли и старешине сабраше се да извиде ову реч.
7 and there having been much disputing, Peter having risen up said to them, “Men, brothers, you know that from former days God made choice among us, through my mouth, for the nations to hear the word of the good news, and to believe;
И по многом већању уста Петар и рече: Људи браћо! Ви знате да Бог од првих дана изабра између нас да из мојих уста чују незнабошци реч јеванђеља и да верују.
8 and the heart-knowing God bore them testimony, having given to them the Holy Spirit, even as also to us,
И Бог, који познаје срца, посведочи им и даде им Духа Светог као и нама.
9 and also put no difference between us and them, having purified their hearts by faith;
И не постави никакве разлике међу нама и њима, очистивши вером срца њихова.
10 now, therefore, why do you tempt God, to put a yoke on the neck of the disciples, which neither our fathers nor we were able to bear?
Сад дакле шта кушате Бога и хоћете да метнете ученицима јарам на врат, ког ни очеви наши ни ми могосмо понети?
11 But through the grace of the Lord Jesus Christ, we believe to be saved, even as also they.”
Него верујемо да ћемо се спасти благодаћу Господа Исуса Христа као и они.
12 And all the multitude kept silence and were listening to Barnabas and Paul expounding as many signs and wonders as God did among the nations through them;
Онда умуче све мноштво, и слушаху Варнаву и Павла који приповедаху колике знаке и чудеса учини Бог у незнабошцима преко њих.
13 and after they were silent, James answered, saying, “Men, brothers, listen to me:
А кад они умукоше, одговори Јаков говорећи: Људи браћо! Послушајте мене.
14 Simeon expounded how at first God looked on [us] to take a people out of [the] nations for His Name,
Симон каза како Бог најпре походи и прими из незнабожаца народ к имену свом.
15 and to this the words of the Prophets agree, as it has been written:
И с овим се ударају речи пророка, као што је написано:
16 After these things I will return, And I will rebuild the dwelling place of David that has fallen down, And I will rebuild its ruins, And will set it upright—
Потом ћу се вратити, и сазидаћу дом Давидов, који је пао, и његове развалине поправићу, и подигнућу га,
17 That the remnant of men may seek after the LORD, And all the nations on whom My Name has been called, Says the LORD, who is doing all these things.
Да потраже Господа остали људи и сви народи у којима се име моје спомену, говори Господ који твори све ово.
Богу су позната од постања света сва дела Његова; (aiōn g165)
19 For this reason I judge: not to trouble those who turn back to God from the nations,
Зато ја велим да се не дира у незнабошце који се обраћају к Богу;
20 but to write to them to abstain from the defilements of the idols, and the whoredom, and the strangled thing, and the blood;
Него да им се заповеди да се чувају од прилога идолских и од курварства и од удављеног и од крви, и што њима није мило другима да не чине.
21 for Moses has those preaching him from former generations in every city—being read every Sabbath in the synagogues.”
Јер Мојсије има од старих времена у свим градовима који га проповедају, и по зборницама чита се сваке суботе.
22 Then it seemed good to the apostles and the elders, with the whole assembly, to send to Antioch with Paul and Barnabas chosen men out of themselves—Judas surnamed Barsabas, and Silas, leading men among the brothers—
Тада нађоше за добро апостоли и старешине са свом црквом да изберу између себе двојицу и да пошљу у Антиохију с Павлом и Варнавом, Јуду који се зваше Варсава, и Силу, људе знамените међу браћом.
23 having written through their hand thus: “The apostles, and the elders, and the brothers, to those in Antioch, and Syria, and Cilicia, brothers, who [are] of the nations, greeting;
И написаше рукама својим ово: Апостоли и старешине и браћа поздрављају браћу која су по Антиохији и Сирији и Киликији што су од незнабожаца.
24 seeing we have heard that some having gone forth from us troubled you with words, subverting your souls, saying to be circumcised and to keep the Law, to whom we gave no charge,
Будући да ми чусмо да неки од нас изишавши сметоше вас речима, и раслабише душе ваше говорећи вам да се обрезујете и да држите закон, којима ми не заповедисмо;
25 it seemed good to us, having come together with one accord, to send to you chosen men, with our beloved Barnabas and Paul—
Зато нађосмо за добро ми једнодушно сабрани избране људе послати вама с љубазним нашим Варнавом и Павлом,
26 men who have given up their lives for the Name of our Lord Jesus Christ—
С људима који су предали душе своје за име Господа нашег Исуса Христа.
27 we have sent, therefore, Judas and Silas, and they are telling the same things by word.
Посласмо дакле Јуду и Силу, који ће то и речима казати.
28 For it seemed good to the Holy Spirit, and to us, to lay no more burden on you, except these necessary things:
Јер нађе за добро Свети Дух и ми да никаквих тегоба више не мећемо на вас осим ових потребних:
29 to abstain from things offered to idols, and blood, and a strangled thing, and whoredom; keeping yourselves from which, you will do well; be strong!”
Да се чувате од прилога идолских и од крви и од удављеног и од курварства, и шта нећете да се чини вама не чините другима; од чега ако се чувате, добро ћете чинити. Будите здрави.
30 They then, indeed, having been let go, went to Antioch, and having brought the multitude together, delivered the letter,
А кад их опремише, дођоше у Антиохију, и сабравши народ предаше посланицу.
31 and having read [it] they rejoiced for the consolation;
А кад прочиташе, обрадоваше се утеси.
32 Judas also and Silas, also being prophets themselves, through much discourse exhorted the brothers, and confirmed,
А Јуда и Сила, који и пророци беху, многим речима утешише браћу и утврдише.
33 and having passed some time, they were let go with peace from the brothers to the apostles;
И пошто бише онамо неко време, отпустише их браћа с миром к апостолима.
34 [[and it seemed good to Silas to remain there still.]]
Сила нађе за добро да остане онамо, А Јуда се врати у Јерусалим.
35 And Paul and Barnabas continued in Antioch, teaching and proclaiming good news—with many others also—the word of the LORD;
А Павле и Варнава живљаху у Антиохији и учаху и проповедаху реч Господњу с многима другим.
36 and after certain days, Paul said to Barnabas, “Having turned back again, we may look after our brothers, in every city in which we have preached the word of the LORD—how they are.”
А после неколико дана рече Павле Варнави: Хајде да се вратимо и да обиђемо браћу по свим градовима по којима проповедасмо реч Господњу како живе.
37 And Barnabas resolved to take with [them] John called Mark,
А Варнава хтеде да узму са собом Јована прозваног Марка.
38 and Paul was not thinking it good to take him with them who withdrew from them from Pamphylia, and did not go with them to the work;
Павле пак говораше: Оног који нас је одустао у Памфилији и није ишао с нама на дело на које смо били одређени, да не узимамо са собом.
39 there came, therefore, a sharp contention, so that they were parted from one another, and Barnabas having taken Mark, sailed to Cyprus,
Тако постаде распра да се они раздвојише, и Варнава узевши Марка отплови у Кипар.
40 and Paul having chosen Silas, went forth, having been given up to the grace of God by the brothers;
А Павле избравши Силу изиђе предан благодати Божјој од браће.
41 and he went through Syria and Cilicia, confirming the assemblies.
И пролажаше кроз Сирију и Киликију утврђујући цркве.
