1 Chronicles 14
1 And Huram king of Tyre sends messengers to David, and cedar-wood, and craftsmen of walls, and craftsmen of wood, to build a house for him.
А Хирам, цар тирски посла посланике к Давиду и дрва кедрових и зидара и дрводеља да му саграде кућу.
2 And David knows that YHWH has established him for king over Israel, because of the lifting up on high of his kingdom, for the sake of His people Israel.
И разуме Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем и да се царство његово подиже високо ради народа Његовог Израиља.
3 And David takes wives again in Jerusalem, and David begets sons and daughters again;
И Давид узе још жена у Јерусалиму и изроди још синова и кћери.
4 and these [are] the names of the children whom he has in Jerusalem: Shammua, and Shobab, Nathan, and Solomon,
И ово су имена оних који му се родише у Јерусалиму: Сануја и Совав, Натан и Соломун,
5 and Ibhar, and Elishua, and Elpalet,
И Јевар и Елисуја и Елфалет,
6 and Nogah, and Nepheg, and Japhia,
И Нога и Нефег и Јафија
7 and Elishama, and Beeliada, and Eliphalet.
И Елисама и Велијада и Елифалет.
8 And the Philistines hear that David has been anointed for king over all Israel, and all the Philistines go up to seek David, and David hears, and goes out before them.
А Филистеји чувши да је Давид помазан за цара над свим Израиљем, изиђоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то изиђе пред њих.
9 And the Philistines have come, and rush into the Valley of Rephaim,
И Филистеји дошавши раширише се по долини рафајској.
10 and David asks of God, saying, “Do I go up against the Philistines—and have You given them into my hand?” And YHWH says to him, “Go up, and I have given them into your hand.”
Тада Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли изаћи на Филистеје? И хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ му рече: Изађи, и даћу их у твоје руке.
11 And they go up into Ba‘al-Perazim, and David strikes them there, and David says, “God has broken up my enemies by my hand, like the breaking up of waters”; therefore they have called the name of that place Ba‘al-Perazim.
Тада отидоше у Вал-Ферасим, и поби их онде Давид, и рече Давид: Продре Бог непријатеље моје мојом руком, као што вода продире. Отуда се прозва место Вал-Ферасим.
12 And they leave their gods there, and David commands, and they are burned with fire.
И оставише онде богове своје; а Давид заповеди, те их спалише огњем.
13 And the Philistines add again, and rush into the valley,
А Филистеји опет по други пут раширише се по оном долу.
14 and David asks again of God, and God says to him, “Do not go up after them, turn around from them, and you have come to them from the front [[or in front]] of the mulberries;
И Давид опет упита Бога, а Бог му рече: Не иди за њима, него се врати од њих, па удари на њих према дудовима.
15 and it comes to pass, when you hear the sound of the stepping at the heads of the mulberries, then you go out into battle, for God has gone out before you to strike the camp of the Philistines.”
И кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, тада изиђи у бој; јер ће поћи Бог пред тобом да побије војску филистејску.
16 And David does as God commanded him, and they strike the camp of the Philistines from Gibeon even to Gazer;
И учини Давид како му заповеди Бог и поби војску филистејску од Гаваона до Гезера.
17 and the name of David goes out into all the lands, and YHWH has put his fear on all the nations.
И разгласи се име Давидово по свим земљама; и Господ зададе страх од њега свим народима.
