Song of Solomon 3
1 On my couch during the nights I sought him whom my soul loveth: I sought him, but I found him not.
На постељи својој ноћу тражих оног кога љуби душа моја, тражих га, али га не нађох.
2 Oh, I must rise now, and go about in the city in the streets, and in the open places; I will seek him whom my soul loveth: I sought him, but I found him not.
Сада ћу устати, па идем по граду, по трговима и по улицама тражићу оног кога љуби душа моја. Тражих га, али га не нађох.
3 Then found me the watchmen that walked about the city. “Have ye seen him whom my soul loveth?”
Нађоше ме стражари, који обилазе по граду. Видесте ли оног кога љуби душа моја?
4 Scarcely had I passed away from them, when I found him whom my soul loveth: I laid fast hold of him, and would not let him go, until I had brought him into my mother's house, and into the chamber of her that had born me.
Мало их заминух, и нађох оног кога љуби душа моја; и ухватих га, и нећу га пустити докле га не одведем у кућу матере своје и у ложницу родитељке своје.
5 I adjure you, ye daughters of Jerusalem, by the roes, and by the hinds of the field, that ye awaken not, nor excite my love, till it please [to come of itself].—
Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.
6 Who is this that cometh up from the wilderness, like pillars of smoke, perfumed with myrrh and frankincense, with all spicy powders of the merchant?
Ко је она што иде горе из пустиње као ступови од дима, поткађена смирном и тамјаном и свакојаким прашком апотекарским?
7 Behold, it is the bed, which is Solomon's, sixty valiant men are round about it, of the valiant ones of Israel.
Гле, одар Соломунов, а око њега шездесет јунака између јунака Израиљевих:
8 All of them are girded with the sword, are expert in war; every one hath his sword upon his thigh, because of the terror in the nights.
Сви имају мачеве, вешти су боју, у сваког је мач о бедру ради страха ноћног.
9 A palanquin did king Solomon make for himself out of the wood of Lebanon.
Одар је начинио себи цар Соломун од дрвета ливанског;
10 The pillars thereof he made of silver, its coverlid of gold, its seat of purple: its inner part is arranged lovely, by the daughters of Jerusalem.
Ступце му је начинио од сребра, узглавље од злата, небо од скерлета, а изнутра настрт љубављу за кћери јерусалимске.
11 Go forth, and look, O ye daughters of Zion, on king Solomon, with the crown wherewith his mother hath crowned him on the day of his espousals, and on the day of the joy in his heart.
Изиђите, кћери сионске, и гледајте цара Соломуна под венцем којим га мати његова окити на дан свадбе његове и на дан весеља срца његовог.
