Song of Solomon 2
1 I am the rose of Sharon, the lily of the valleys.—
Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.
2 Like the lily among the thorns, so is my beloved among the young maidens.—
Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.
3 Like the apple-tree among the trees of the forest, so is my friend among the young men: under his shadow do I ardently wish to sit, and his fruit is sweet to my palate.
Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.
4 He brought me to the banqueting-house, and his banner over me was love.
Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.
5 Strengthen me with flagons of wine, refresh me with apples; for sick of love am I.
Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.
6 Oh that his left hand might be under my head, and that his right might embrace me.
Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.
7 I adjure you, O daughters of Jerusalem, by the roes, and by the hinds of the field, that ye awaken not, nor excite my love, till it please [to come of itself].—
Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.
8 The voice of my friend! behold, there he cometh, leaping over the mountains, skipping over the hills.
Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.
9 My friend is like a roebuck or the fawn of the hinds: behold, there he standeth behind our wall, looking in at the windows, seeing through the lattice.
Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.
10 My friend commenced, and said unto me, Rise thee up, my beloved, my fair one, and come along.
Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
11 For, lo, the winter is past, the rain is over and gone its way.
Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.
12 The flowers are seen in the land; the time of the [birds'] singing is come, and the voice of the turtle-dove is heard in our land;
Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.
13 The fig-tree perfumeth its green figs, and the vines with young grapes give forth a [pleasant] smell. Arise thee, my beloved, my fair one, and come along.
Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
14 O my dove, who art in the clefts of the rock, in the recesses of the cliffs, let me see thy countenance, let me hear thy voice; for thy voice is sweet, and thy countenance is comely.—
Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.
15 Seize for us the foxes, the little foxes, that injure the vineyards; for our vineyards have young grapes.
Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.
16 My friend is mine, and I am his—that feedeth among the lilies.
Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.
17 Until the day become cool, and the shadows flee away, turn about, my friend, and be thou like the roebuck or the fawn of the hinds upon the mountains of separation.
Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.
