< Psalms 95 >
1 O come, let us sing unto the Lord: let us shout joyfully to the rock of our salvation.
Ходите, запевајмо Господу, покликнимо Богу, граду спасења свог!
2 Let us come before his presence with thanksgiving, and shout joyfully unto him with psalms.
Изађимо пред лице Његово с хвалом, у песмама покликнимо Му!
3 For a great God is the Lord, and a great King above all Gods;
Јер је Господ велик Бог и велик Цар над свим боговима.
4 In whose hand are the deep places of the earth; and whose are the heights of mountains;
У Његовој су руци дубине земаљске, и висине горске Његове су.
5 Whose is the sea, and who hath made it; and whose hands have formed the dry land.
Његово је море и Он га је створио, и сухоту руке су Његове начиниле.
6 Oh come, let us prostrate ourselves and bow down: let us kneel before the Lord our Maker.
Ходите, поклонимо се, припаднимо, клекнимо пред Господом, Творцем својим.
7 For he is our God; and we are the people of his pasture, and the flock of his hand: yea, this day, if ye will hearken to his voice,
Јер је Он Бог наш, и ми народ паше Његове и овце руке Његове. Сад кад бисте послушали глас Његов:
8 Harden not your heart, as at Meribah, as on the day of the temptation in the wilderness:
"Немојте да вам одрвени срце ваше као у Мериви, као у дан кушања у пустињи,
9 When your fathers tempted me, proved me, although they had seen my doing.
Где ме кушаше оци ваши, испиташе и видеше дело моје.
10 Forty years long did I feel loathing on that generation, and I said, It is a people of an erring heart; and they truly acknowledged not my ways:
Четрдесет година срдих се на род онај, и рекох: Ови људи тумарају срцем, и не знају путеве моје;
11 So that I swore in my wrath, that they should not enter into my rest.
И зато се заклех у гневу свом да неће ући у мир мој."