Psalms 94
1 O God, of vengeance, Lord! O God of vengeance, shine forth.
Боже од освете, Господе, Боже од освете, покажи се!
2 Lift up thyself, O judge of the Earth! bring a recompense upon the proud.
Подигни се, судијо земаљски, подај заслугу охолима.
3 How long shall the wicked, O Lord—how long shall the wicked exult?
Докле ће се безбожници, Господе, докле ће се безбожници хвалити?
4 They sputter, they speak hard things: all the workers of wickedness boast themselves.
Руже и охоло говоре, величају се сви који чине безакоње.
5 Thy people, O Lord! they crush, and thy heritage they afflict.
Газе народ Твој, Господе, и достојање Твоје муче.
6 The widow and the stranger they slay, and the fatherless they murder.
Удовицу и дошљака убијају, и сироте море.
7 And they say, The Lord will not see, and the God of Jacob will not take notice of it.
И говоре: Неће видети Господ, и неће дознати Бог Јаковљев.
8 Understand, ye brutish among the people: and ye fools, when will ye become intelligent!
Оразумите се, прелуди људи! Будале! Кад ћете бити паметни?
9 He that hath planted the ear, shall he not hear? or he that hath formed the eye, shall he not see?
Који је створио ухо, зар не чује? И који је око начинио, зар не види?
10 He that admonisheth nations, shall he not correct? is it not he that teacheth man knowledge!
Зар неће обличити који народе уразумљује, који учи човека да зна?
11 The Lord knoweth the thoughts of man, that they are nought.
Господ зна мисли људима како су ништаве.
12 Happy is the man whom thou admonisheth, O Lord, and teachest him out of thy law:
Благо човеку кога Ти, Господе, уразумљујеш, и законом својим учиш;
13 That thou mayest grant him repose from the days of evil, until the pot be dug for the wicked.
Да би му дао мир у зле дане, док се ископа јама безбожнику.
14 For the Lord will not cast off his people, and his inheritance will he not forsake.
Јер неће одбацити Господ народ свој, и достојање своје неће оставити.
15 For unto righteousness will justice return; and it shall be followed by all the upright in heart.
Јер ће се суд вратити на правду, у њега ће наћи сви правог срца.
16 Who will rise up for me against evil-doers? or who will stand forward for me against the workers of wickedness?
Ко ће устати за мене супрот злима? Ко ће стати за мене супрот онима који чине безакоње?
17 Unless the Lord had been a help unto me, but a little would have been wanting that my soul had dwelt in the silence of death.
Кад ми Господ не би био помоћник, брзо би се душа моја преселила онамо где се ћути.
18 When I said, My foot hath slipped: thy kindness, O Lord, sustained me.
Кад кажем: Дрхће ми нога, милост Твоја, Господе, прихвата ме.
19 In the multitude of my [painful] thoughts within me, thy consolations delight my soul.
Кад се умноже бриге у срцу мом, утехе Твоје разговарају душу моју.
20 Can there be associated with thee the throne of destructive wickedness, which frameth mischief as a law?
Еда ли ће се близу Тебе стати престо крвнички, и онај који намишља насиље насупрот закону?
21 They band themselves together against the soul of the righteous, and innocent blood do they condemn.
Спремају се на душу праведникову, и крв праву окривљују.
22 But the Lord is become my defence, and my God, the rock of my refuge.
Али је Господ моје пристаниште, и Бог је мој тврдо уточиште моје.
23 And he will bring back upon them their own injustice, and in their own wickedness will he destroy them: [yea], he will destroy them—the Lord our God.
Он ће им вратити за безакоње њихово, за њихову злоћу истребиће их, истребиће их Господ, Бог наш.
