Psalms 9
1 “To the chief musician upon Muthlabben, a psalm of David.” I will thank the Lord with all my heart: I will relate all thy marvelous deeds.
Хвалим Те, Господе, из свега срца свог, казујем сва чудеса Твоја.
2 I will rejoice and exult in thee: I will sing praise to thy name, O thou Most High:
Радујем се и веселим се о Теби, певам имену Твом, Вишњи!
3 When my enemies are turned backward, [when] they fall and perish at thy presence.
Непријатељи се моји вратише натраг, спотакоше се и неста их испред лица Твог;
4 For thou hast conducted my dispute and my cause; thou hast sat on the throne as a righteous judge.
Јер си свршио суд мој и одбранио ме; сео си на престо, судија праведни.
5 Thou hast rebuked nations, thou hast caused the wicked to perish, their name hast thou blotted out for ever and ever.
Расрдио си се на народе и убио безбожника, име си им затро довека, за свагда.
6 O thou enemy, the ruins are passed away for ever, and the cities which thou hast destroyed, —lost is their memorial, yea, theirs.
Непријатељу неста мачева сасвим; градове Ти си развалио; погибе спомен њихов.
7 But the Lord will sit enthroned for ever: he hath established for giving judgment his throne.
Али Господ увек живи; спремио је за суд престо свој.
8 And he will judge the world with righteousness, he shall decide for the people, with equity.
Он ће судити васионом свету по правди, усудиће народима право.
9 The Lord also will be a strong-hold for the oppressed, a strong-hold in times of distress.
Господ је уточиште убогоме, уточиште у невољи.
10 And they that know thy name will put their trust in thee; for thou hast not forsaken those that seek thee, O Lord.
У Тебе се уздају који знају име Твоје, јер не остављаш оних који Те траже, Господе!
11 Sing praises to the Lord, who dwelleth in Zion: announce among the people his deeds.
Појте Господу, који живи на Сиону; казујте народу дела Његова;
12 For he, that inquireth after acts of blood, hath remembered them: he hath not forgotten the cry of the afflicted.
Јер Он освећује крв, памти је; не заборавља јаук невољних.
13 Be gracious unto me, O Lord; have regard to my affliction [coming] from those that hate me, thou who liftest me up from the gates of death:
Смилуј се на ме, Господе; погледај како страдам од непријатеља својих, Ти, који ме подижеш од врата смртних,
14 In order that I may relate all thy praises in the gates of the daughters of Zion: I will be glad in thy salvation.
Да бих казивао све хвале Твоје на вратима кћери Сионове, и славио спасење Твоје.
15 Sunk are nations in the ditch that they have prepared: in this net which they had laid in secret is their own foot caught.
Попадоше народи у јаму, коју су ископали; у замку, коју су сами наместили, ухвати се нога њихова.
16 The Lord is made known: he executed justice: through the doing of his own hands is the wicked ensnared. Higgayon, (Selah)
Познаше Господа; Он је судио; у дела руку својих заплете се безбожник.
Вратиће се у пакао безбожници, сви народи који заборављају Бога; (Sheol h7585)
18 For not everlastingly shall the needy be forgotten: the expectation of the poor shall not perish for ever.
Јер неће свагда бити заборављен убоги, и нада невољницима неће никад погинути.
19 Arise, O Lord; let not the mortal boast of his strength; let nations be judged before thy face.
Устани, Господе, да се не посили човек, и да приме народи суд пред Тобом.
20 Place, O Lord, fear over them: let nations know, that they are but mortals. (Selah)
Пусти, Господе, страх на њих; нека познају народи да су људи.
