Psalms 88
1 “A song or psalm of the sons of Korach, to the chief musician upon Machalath-le'annoth, a Maskil of Heman the Ezrachite.” O Lord the God of my salvation, by day do I cry, [and] at night I am before thee.
Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.
2 Let my prayer come unto thy presence; incline thy ear unto my entreaty.
Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;
Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу. (Sheol h7585)
4 I am counted with those that descend into the pit; I am become as a man without vigor:
Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,
5 Free among the dead, like the slain that dwell in the grave, whom thou rememberest no more; and those that are cut off by thy hand.
Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.
6 Thou hast laid me in the pit of the lower world, in darkness, in the depths.
Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.
7 Upon me lieth heavily thy fury, and with all thy billows hast thou afflicted me. (Selah)
Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.
8 Thou hast removed my acquaintances far from me; thou hast rendered me an abomination unto them: I am imprisoned, and I cannot go forth.
Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.
9 My eye languisheth by reason of affliction: I call on thee, O Lord, every day, I stretch out unto thee my hands.
Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.
10 Wilt thou display wonders to the dead? shall the departed arise [and] thank thee? (Selah)
Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?
11 Shall thy kindness be related in the grave? thy faithfulness in the place of corruption?
Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?
12 Shall thy wonders be acknowledged in the darkness? and thy righteousness in the land of forgetfulness?
Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?
13 Yet I cry indeed aloud unto thee, O Lord; and in the morning shall my prayer come before thee.
Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.
14 Why, O Lord, wilt thou cast off my soul? [why] wilt thou hide thy face from me?
Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?
15 I am afflicted and perishing from my youth up: I bear thy terrors, I am distracted.
Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.
16 Over me have the fires of thy wrath passed; thy terrors have destroyed me;
Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.
17 They encompass me like water all the time; they have closed in round about me together.
Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.
18 Thou hast removed far from me lover and friend, my acquaintances [are in] darkness.
Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.
