Psalms 77
1 “To the chief musician on Jeduthun, by Assaph a psalm.” [I lift up] my voice unto God, and I cry; [I lilt up] my voice unto God: do then give ear unto me.
Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.
2 On the day of my distress I sought the Lord; in the night my hand was stretched out, and did not cease: my soul refused to be comforted.
У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.
3 I think of God, and moan: I reflect, and my spirit is overwhelmed. (Selah)
Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.
4 Thou holdest my eyes awake: I am troubled and I cannot speak.
Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.
5 I think over the days of old, the years of ancient times.
Пребрајам старе дане и године од векова.
6 I call to remembrance my song in the night; with my own heart I reflect: and my spirit maketh diligent search.
Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:
7 Will the Lord cast me off for ever? and will he never more give his favor again?
"Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?
8 Is his kindness spent for ever? is his promise come to an end for all generations?
Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?
9 Hath God forgotten to be gracious? or hath he shut up in anger his mercies? (Selah)
Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?"
10 And I said, This shall be my entreaty, [for] the years of the right hand of the Most High.
И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.
11 I will remember the deeds of the Lord; for I will remember out of ancient times thy wonders.
Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.
12 I will meditate also of all thy work, and on thy deeds will I reflect.
Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;
13 O God, in holiness is thy way: where is there a god so great as God?
Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?
14 Thou art the God that dost wonders: thou hast made known among the people thy strength.
Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;
15 Thou hast redeemed with [a mighty] arm thy people, the sons of Jacob and Joseph. (Selah)
Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.
16 The waters saw thee, O God, the waters saw thee; they shook: also the depths trembled.
Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.
17 The clouds poured out water; the skies sent forth thunder: also thy arrows sped along.
Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.
18 The voice of thy thunder was in the whirlwind; lightnings gave light to the world; the earth trembled and quaked,
Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.
19 Through the sea led thy way, and thy path was through mighty waters, and thy footsteps could not be known.
По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.
20 Thou didst lead like a flock thy people by means of Moses and Aaron.
Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.
