< Psalms 66 >
1 “To the chief musician, a song or psalm.” Shout joyfully unto God, all ye lands:
Покликни Богу, сва земљо!
2 Sing forth the glory of his name; make glorious his praise.
Запевајте славу имену Његовом, дајте Му хвалу и славу.
3 Say unto God, How fear-inspiring is every one of thy works! through the greatness of thy strength will thy enemies yield feigned obedience unto thee.
Реците Богу: Како си страшан у делима својим! Ради велике силе Твоје ласкају Ти непријатељи Твоји.
4 All the lands shall bow themselves down unto thee, and shall sing praises unto thee; they shall sing praises to thy name. (Selah)
Сва земља нек се поклони Теби и поје Теби, нека поје имену Твом.
5 Come and see the deeds of God: fear-inspiring is his doing toward the children of men.
Ходите и видите дела Бога страшног у делима својим над синовима људским.
6 He changed the sea into dry land: through the river they went on foot: there did we rejoice in him.
Он је претворио море у сухоту, преко реке пређосмо ногама; онде смо се веселили о Њему;
7 He ruleth by his might for ever; his eyes look upon the nations: the rebellious—these shall not be exalted. (Selah)
Влада силом својом увек, очи Његове гледају на народе. Бунтовници, да се нисте подигли!
8 Bless, O ye people, our God, and cause the voice of his praise to be heard:
Благосиљајте, народи, Бога нашег, и гласите хвалу Њему.
9 Who hath appointed our soul to life, and hath not suffered our foot to slip.
Он је даровао души нашој живот, и није дао да поклизне нога наша.
10 For thou hast proved us, O God: thou hast refined us, as silver is refined.
Ти си нас окушао, Боже, претопио си нас, као сребро што се претапа.
11 Thou hast brought us into the net; thou hast placed fetters upon our loins.
Увео си нас у мрежу, метнуо си бреме на леђа наша.
12 Thou hast caused men to ride on our head: we entered into fire and into water; but thou broughtest us out to [the enjoyment] of overflowing plenty. a
Дао си нас у јарам човеку, уђосмо у огањ и у воду; али си нас извео на одмор.
13 I will enter thy house with burnt-offerings: I will pay unto thee my vows,
Ући ћу у дом Твој са жртвама што се сажижу, извршићу Ти завете своје,
14 Which my lips have uttered, and my mouth hath spoken, when I was in distress.
Које рекоше уста моја, и каза језик мој у тескоби мојој.
15 Burnt-offerings of fatlings will I offer up unto thee, with the incense of rams; I will prepare steers with he-goats. (Selah)
Жртве паљенице претиле ћу ту принети с димом од претилине овнујске, принећу Ти теоце с јарићима.
16 Come, hear, and I will relate, all ye that fear God, what he hath done for my soul.
Ходите, чујте сви који се бојите Бога, ја ћу вам казати шта је учинио души мојој.
17 Unto him I cried with my mouth, and a song of extolling was on my tongue.
К Њему завиках устима својим, и језиком својим прославих Га.
18 If I had looked on wickedness with my heart, the Lord would not have heard;
Да сам видео у срцу свом безакоње, не би ме услишио Господ.
19 But verily God hath heard; he hath listened to the voice of my prayer.
Али Бог услиши, прими глас мољења мог.
20 Blessed be God, who hath not removed my prayer [from him], nor his kindness from me.
Благословен Бог, који не одврже молитве моје и не остави ме без милости своје!