Psalms 59
1 “To the chief musician, Al-tashcheth, by David, a Michtham, when Saul sent, and they watched the house to put him to death.” Deliver me from my enemies, O my God: defend me from them that rise up against me.
Избави ме од непријатеља мојих, Боже мој, и од оних, што устају на ме, заклони ме.
2 Deliver me from the workers of wickedness, and from men of blood do thou save me.
Избави ме од оних који чине безакоње, и од крвопија сачувај ме.
3 For, lo, they lie in wait for my soul, the mighty are gathered in troops against me: not for my transgression, nor for my sin, O Lord.
Ево, зло намишљају души мојој, скупљају се на ме силни, без кривице моје и без греха мог, Господе.
4 Without guilt [in me] they run and make themselves ready: awake, [come] toward me, and behold.
Без кривице моје стечу се и оружају се; устани за мене, и гледај.
5 And thou, O Lord God of hosts, the God of Israel, awake to punish all the nations: be not gracious to any treacherous wicked one. (Selah)
Ти, Господе, Боже над војскама, Боже Израиљев, пробуди се, обиђи све ове народе, немој пожалити одметника.
6 They will return at evening; they will howl like dogs, and go round about the city.
Нек се врате увече, лају као пси и иду око града.
7 Behold, they sputter with their mouth: swords are in their lips; for who, [say they, ] doth hear?
Ево руже језиком својим, мач им је у устима, јер, веле, ко ће чути?
8 But thou, O Lord, wilt laugh at theme: thou wilt hold in derision all the nations.
Али Ти ћеш се, Господе, смејати њима и посрамити све ове народе.
9 Because of [the enemy's] strength will I wait upon thee; for God is my defence.
Они су јаки, али ја на Тебе погледам, јер си Ти Бог, чувар мој.
10 The God who showeth me kindness will go before me: God will let me see [my desire] upon those who regard me with envy.
Бог, који ме милује, иде преда мном, Бог ми даје без страха да гледам непријатеље своје.
11 Slay them not, that my people may not forget: drive them about by thy power; and bring them down, thou our shield, O Lord.
Немој их побити, да не би заборавио народ мој; распи их силом својом и обори их, Господе, браничу наш,
12 The sin of their mouth is the word of their lips: let them be caught through their pride, because of the cursing and lying which they relate.
За грех уста њихових; за речи језика њиховог; нек се ухвате у охолости својој за клетву и лаж коју су говорили.
13 Make an end in fury, make an end [of them], that they my be no more, and let them know that God ruleth in Jacob, as far as the ends of the earth. (Selah)
Распи у гневу, распи, да их нема; и нека познају да Бог влада над Јаковом и до крајева земаљских.
14 And they will return in the evening; they will howl like dogs, and go round about the city.
Нек се врате увече, лају као пси, и иду око града.
15 They will indeed roam about after something to eat, if they be not satisfied, so that they can be at rest.
Нека тумарају тражећи хране, и не наситивши се нека ноћи проводе.
16 But I will truly sing of thy strength; yea, I will sing joyfully in the morning of thy kindness; for thou hast been a defence unto me and a refuge on the day when I was distressed.
А ја ћу певати силу Твоју, рано ујутру гласити милост Твоју; јер си ми био одбрана и уточиште у дан невоље моје.
17 Unto thee, O my strength, will I sing; for God is my defence, the God of my kindness.
Сило моја! Теби ћу певати, јер си Ти Бог чувар мој, Бог који ме милује.
