Psalms 52

1 “To the chief musician, a Maskil of David, When Doeg the Edomite came and told Saul, and said unto him, David is come to the house of Achimelech.” What vauntest thou thyself of wickedness, O mighty man? the kindness of God endureth all the time.

Што се хвалиш неваљалством, силни? Милост је Божија сваки дан са мном.

2 Thy tongue deviseth mischiefs, like a sharpened razor, thou worker of deceit.

Неправду измишља језик твој; он је у тебе као бритва наоштрена, лукави!

3 Thou lovest evil more than good; falsehood more than speaking righteousness. (Selah)

Волиш зло него добро, волиш лагати него истину говорити.

4 Thou lovest all words of destruction, the tongue of deceit.

Љубиш свакојаке речи од погибли, и језик лукав.

5 [Therefore] God will also destroy thee for ever: he will take thee away, and pluck thee out of his tent, and root thee out of the land of life. (Selah)

Тога ради Бог ће те поразити сасвим, избациће те и ишчупаће те из стана, и корен твој из земље живих.

6 And the righteous shall see it, and they will be afraid, and laugh concerning him:

Видеће праведници и побојаће се, и подсмеваће му се:

7 “Lo, this is the man that made not God his fortress; but trusted in the abundance of his riches, relied proudly on his mischievous wickedness.”

Гле човека који не држаше у Богу крепости своје, него се уздаше у величину богатства свог и утврђиваше се злоћом својом.

8 But I am like a green olive-tree in the house of God: I trust in the kindness of God for ever and ever.

А ја, као маслина зелена у дому Господњем, уздам се у милост Божију без престанка и довека.

9 I will thank thee for ever, because thou hast done it: and I will wait on thy name, for [it is] good, before thy pious ones.

Довека ћу хвалити Тебе, јер добро чиниш, и уздаћу се у име Твоје; јер си добар к свецима својим.