Psalms 39
1 “To the chief musician, to Jeduthun, a psalm of David.” I said, I will guard my ways, that I sin not with my tongue: I will guard my mouth with a muzzle, while the wicked is before me.
Рекох: Чуваћу се на путевима својим да не згрешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.
2 I was dumb in deep silence, I was quite still, even from [speaking] good; but my pain was greatly excited;
Бејах нем и глас не пустих; ћутах и о добру. Али се туга моја подиже,
3 My heart was hot within me, in my self-communing there burnt a fire: [then] spoke I with my tongue,
Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгоре се огањ; проговорих језиком својим:
4 Let me know, O Lord, my end, and the measure of my days, what it is: I wish to know when I shall cease to be.
Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.
5 Behold, measured out with the span hast thou made my days; and my whole duration is nothing before thee: yea, as nothing but vanity doth every man stand here. (Selah)
Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив.
6 As nothing but a shadowy image doth man walk about, yea, for vanity only do all make a noise: he heapeth up his gains, and knoweth not who shall gather them.
Баш ходи човек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.
7 And now, what shall I wait for, O Lord? my hope is in thee.
Па шта да чекам, Господе? Нада је моја у Теби.
8 From all my transgressions deliver thou me: render me not the object of reproach of the worthless.
Из свега безакоња мог избави ме, не дај ме безумноме на подсмех.
9 I was dumb, I opened not my mouth; because thou hadst done it.
Нем сам, нећу отворити уста својих; јер си ме Ти ударио.
10 Remove thou thy plague away from me: from the blows of thy hand am I consumed.
Олакшај ми ударац свој, силна рука Твоја уби ме.
11 When thou with corrections chastisest man for iniquity, thou causest his excellence to melt away as [if eaten by] the moth: yea, nothing but vanity is every man. (Selah)
Ако ћеш карати човека за преступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човек.
12 Hear my prayer, O Lord, and give ear unto my cry; be not silent at my tears; for a stranger am I with thee, a sojourner, like all my fathers.
Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој ћутати. Јер сам гост у Тебе и дошљак као и сви стари моји.
13 Leave off from me, that I may recover strength, before I go hence, and am no more.
Немој ме више гневно гледати, па ћу одахнути пре него отидем и више ме не буде.
