Psalms 144
1 “By David.” Blessed be the Lord my Rock, who exerciseth my hands for the battle, my fingers for the war:
Благословен Господ, град мој, који учи руке моје боју, прсте моје рату,
2 My kindness, and my strong-hold; my high tower, and my deliverer; my shield, and he in whom I trust; who subdueth my people under me.
Добротвор мој и ограда моја, уточиште моје и Избавитељ мој, Штит мој, Онај у кога се уздам, који ми покорава народ мој.
3 Lord, what is man, that thou takest cognizance of him: the son of a mortal, that thou regardest him!
Господе! Шта је човек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?
4 Man is like the breath: his days are like a passing shadow.
Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази.
5 O Lord, bend thy heavens, and come down: touch the mountains, that they may smoke.
Господе! Савиј небеса своја, и сиђи; дотакни се гора, и задимиће се.
6 Cast forth lightning, and scatter them: send out thy arrows, and confound them.
Севни муњом, и разагнај их; пусти стреле своје, и распи их.
7 Stretch out thy hands from above; rid me, and deliver me out of great waters, from the hand of the children of the stranger.
Пружи руку своју с висине, избави ме и извади ме из воде велике, из руку туђинаца,
8 Whose mouth speaketh vanity, and whose right hand is the right hand of falsehood.
Којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.
9 O God, a new song will I sing unto thee: upon the ten-stringed psaltery will I sing praises unto thee.
Боже! Песму нову певаћу Ти, у псалтир од десет жица удараћу Теби,
10 [Thou art he] that giveth victory unto kings: who riddeth David his servant from the evil-bringing sword.
Који дајеш спасење царевима, и Давида слугу свог избављаш од љутог мача.
11 Rid me, and deliver me from the hand of the children of the stranger, whose mouth speaketh vanity, and whose right hand is the right hand of falsehood.
Избави ме и отми ме из руке туђинаца, којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.
12 So that our sons may be like plants, grown up in their youth: our daughters, like corner-pillars, sculptured in the model of a palace.
Синови наши нека буду као биље, које весело одрасте у младости; кћери наше као ступови прекрасно израђени у двору;
13 May our garners be full, furnishing all manner of store: our sheep bringing forth thousands and ten thousands in our open pastures.
Житнице наше пуне, обилне сваким житом; овце наше нек се множе на хиљаде и на сто хиљада по становима нашим.
14 May our oxen be strong to labor: may there be no breach, nor migration, nor loud complaint in our streets.
Волови наши нека буду товни; нека не буду нападања, ни бежања, ни тужњаве по улицама нашим.
15 Happy the people, that fare thus: happy the people, whose God is the Lord.
Благо народу, у ког је све овако! Благо народу, у ког је Господ Бог!
