Psalms 102
1 “A prayer of the afflicted, when he is overwhelmed, and poureth out before the Lord his complaint.” O Lord, hear my prayer, and let my cry come unto thee.
Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
2 Hide not thy face from me on the day when I am distressed; incline unto me thy ear; on the day when I call, answer me speedily.
Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
3 For my days vanish in smoke, and my bones are burning like a hearth.
Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
4 Struck [by heat] like the herb and dried up is my heart; for I forget to eat my bread.
Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
5 Because of the voice of my groaning my bones cleave to my flesh.
Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
6 I am like the pelican of the wilderness: I am become like the owl amid ruins.
Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
7 I watch, and I am become like a [night-]bird sitting alone upon the housetop.
Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
8 All the day my enemies reproach me: they that mock me swear by me.
Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
9 For ashes do I eat like bread, and my drink I mingle with weeping;
Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
10 Because of thy indignation and thy wrath; for thou hadst lifted me up, and hast cast me down.
Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
11 My days are like a shadow that declineth; and like the herb I wither.
Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
12 But thou, O Lord, wilt sit enthroned for ever; and thy memorial is unto all generations.
А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
13 Thou wilt indeed arise; thou wilt have mercy upon Zion; for it is time to favor her, for the appointed time is coming.
Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
14 For thy servants hold dear her stones, and her very dust they cherish.
Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
15 Then shall nations fear the name of the Lord, and all the kings of the earth thy glory:
Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
16 When the Lord shalt have built up Zion, he appeareth in his glory;
Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
17 [When] he hath regarded the prayer of the forsaken, and doth not despise their prayer.
Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
18 This shall be written down for the latest generation; and the people which shall be created shall praise the Lord.
Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
19 For he hath looked down from the height of his sanctuary; the Lord hath cast from heaven his view to the earth:
Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
20 To hear the sighing of the prisoner; to loosen those that are doomed to death:
Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
21 That men may proclaim in Zion the name of the Lord, and his praise in Jerusalem;
Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
22 When people are gathered together, and kingdoms, to serve the Lord.—
Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
23 He hath weakened on the way my strength; he hath shortened my days.
Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
24 I will say, O my God! take me not away in the midst of my days: throughout all generations are thy years.
Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
25 In olden times didst thou lay the foundations of the earth; and the heavens are the work of thy hands.
Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
26 These will indeed perish, but thou wilt ever exist: yea, all of them will wear out like a garment; as a vesture wilt thou change them, and they will be changed;
То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
27 But thou art ever the same, and thy years will have no end.
Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
28 The children of thy servants will dwell [securely], and their seed will be firmly established before thee.
Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.
