Proverbs 8
1 Behold, wisdom calleth, and understanding sendeth forth her voice,
Не виче ли мудрост? И разум не пушта ли глас свој?
2 On the top of high places, by the wayside, at the house where there are [many] paths doth she place herself.
Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,
3 Alongside of gates, at the opening of the city, at the entrance of the town[-doors] doth she call loudly,
Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче:
4 Unto you, O men, I call, and my voice [goeth forth] to the sons of men,
Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.
5 Learn, O ye simple, to understand prudence: and, ye fools, be ye of an understanding heart.
Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се.
6 Hear! for of noble things will I speak; and the opening of my lips shall be of what is equitable.
Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право.
7 For truth uttereth my palate ever, and the abomination of my lips is wickedness.
Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност.
8 In righteousness are all the sayings of my mouth, there is in them nothing crooked or perverse.
Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено.
9 They are all evident to the man of understanding, and correct to those that have obtained knowledge.
Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање.
10 Accept my correction, and not silver; and knowledge rather than choice gold.
Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато.
11 For wisdom is better than pearls; and all the things that men wish for are not equal to her.
Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом.
12 I wisdom dwell with prudence, and the knowledge of discreet thoughts do I discover.
Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.
13 The fear of the Lord is to hate evil, pride and arrogance, and the evil way: and the mouth of perverseness do I hate.
Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.
14 Mine are counsel and sound wisdom: I am understanding; mine is might.
Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила.
15 Through me do kings reign, and chieftains give decrees [in] righteousness.
Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.
16 Through me do princes rule, and the nobles, even all the judges of the earth.
Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.
17 I indeed love those that love me: and those that seek me earnestly shall find me.
Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.
18 Riches and honor are with me, yea, enduring wealth and righteousness.
У мене је богатство и слава, постојано добро и правда.
19 My fruit is better than gold, and than fine gold; and my products, than choice silver.
Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра.
20 On the road of righteousness do I walk firmly, in the midst the paths of justice:
Путем праведним ходим, посред стаза правице,
21 That I may cause those that love me to inherit a lasting possession; and their treasures will I fill
Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним.
22 The Lord created me as the beginning of his way, the first of his works from the commencement,
Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена.
23 From eternity was I appointed chief, from the beginning, from the earliest times of the earth.
Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље.
24 When there were yet no depths, was I brought forth; when there were yet no springs laden heavily with water.
Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом.
25 Before the mountains were yet sunk down, before the hills was I brought forth:
Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила;
26 While as yet he had not made the land and open fields, nor the chief of the dust of the world.
Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;
27 When he prepared the heavens, I was there; when he drew a circle over the face of the deep;
Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом.
28 When he fastened the skies above; when the springs of the deep became strong;
Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану;
29 When he assigned to the sea his decree, that the waters should not transgress his order: when he established firmly the foundations of the earth:
Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;
30 Then was I near him, as a nursling: and I was day by day [his] delights, playing before him at all times;
Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда;
31 Playing in the world, his earth; and having my delights with the sons of men.
Весељах се на васиљени Његовој, и милина ми је са синовима људским.
32 And now, O children [of men], hearken unto me! for happy those that observe my ways.
Тако, дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путева мојих.
33 Hear correction, and be wise, and reject it not.
Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.
34 Happy is the man that hearkeneth unto me, watching day by day at my gates, waiting at the posts of my doors.
Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих.
35 For he who findeth me findeth life, and he obtaineth favor from the Lord.
Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.
36 But he that sinneth against me doth violence to his own soul: all those that hate me love death.
А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.
