< Proverbs 6 >
1 My son, If thou hast become surety for thy friend, if thou hast struck thy hand for a stranger;
Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу,
2 If thou art ensnared through the words of thy mouth, if thou art caught through the words of thy mouth:
Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих.
3 [Then] do this by all means, my son, and deliver thyself, because thou art come into the power of thy friend, Go hasten to him, and urge thy friend.
Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.
4 Grant not any sleep to thy eyes, nor slumber to thy eyelids.
Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема.
5 Deliver thyself as a roebuck from the hand [of the hunter], and as a bird from the hand of the fowler.
Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.
6 Go to the ant, thou sluggard; look on her ways, and become wise.
Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај.
7 She, that hath no prince, officer, or ruler,
Нема вођу ни управитеља ни господара;
8 Provideth in the summer her provision, gathereth in harvest-time her food.
И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју.
9 How long, O sluggard, wilt thou lie down? when wilt thou arise out of thy sleep?
Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог?
10 “A little [more] sleep, a little slumber, a little folding of the hands in lying down;”
Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,
11 But then will thy poverty come like a rover, and thy want as a man armed with a shield.
У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек.
12 A Godless person is a man of injustice, who walketh with a distorted mouth.
Човек неваљао и нитков ходи са злим устима;
13 He blinketh with his eyes, he scrapeth with his feet, he pointeth with his fingers;
Намигује очима, говори ногама, показује прстима;
14 Perverseness is in his heart, he contriveth evil at all times; he scattereth abroad discord.
Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.
15 Therefore shall suddenly come his calamity: unawares shalt he be broken without a remedy.
Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.
16 Six things there are which the Lord hateth; and seven are an abomination unto his spirit:
На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:
17 Haughty eyes, a tongue of falsehood, and hands that shed innocent blood,
Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву,
18 A heart that contriveth plans of injustice, feet that hasten to run after evil,
Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,
19 A false witness that eagerly uttereth lies, and him that scattereth abroad discord among brethren.
Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.
20 Keep, O my son, the commandment of thy father, and reject not the teaching of thy mother:
Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.
21 Bind them upon thy heart continually, tie them about thy throat.
Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла.
22 When thou walkest, it shall lead thee; when thou liest down, it shall watch over thee; and when thou art awake, it shall converse with thee.
Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;
23 For the commandment is a lamp, and the law is light; and the way of life are the admonitions of correction:
Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава;
24 To guard thee against a bad woman, from the flattery of an alien tongue.
Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.
25 Covet not her beauty in thy heart, and let her not conquer thee with her eyelids.
Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим.
26 For by means of a harlot [one is brought down] to the last loaf of bread: and an adulterous woman will even hunt for the precious life,
Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу.
27 Can a man gather up fire in his lap, and shall his clothes not be burnt?
Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?
28 Can a man walk along upon hot coals, and shall his feet not be burnt?
Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?
29 So it is with him that goeth in to his neighbor's wife: no one that toucheth her shall remain unpunished.
Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне.
30 Men do not despise the thief, if he steal, to gratify his craving when he is hungry:
Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;
31 And if he be found, he must pay sevenfold; all the wealth his house must he give.
Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог.
32 But whoso committeth adultery with a woman lacketh sense: he that is the destroyer of his soul, will alone do this.
Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;
33 Plague and disgrace will he meet with; and his reproach will not be blotted out.
Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.
34 For jealousy is the fury of a husband, and he will not spare on the day of vengeance.
Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;
35 He will not regard the appearance of any ransom; and he will not be content, though thou give ever so many bribes.
Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.