Proverbs 5
1 My son, attend unto my wisdom; to my understanding incline thou thy ear:
Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
2 That thou mayest observe discretion, and that thy lips may keep knowledge.
Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
3 For as of fine honey drop the lips of an adulterous woman, and smoother than oil is her palate;
Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
4 But her end is bitter as wormwood, it is sharp as a two-edged sword.
Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени. (Sheol h7585)
6 So that she cannot balance the path of life; her tracks are unsteady, and she knoweth it not.
Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
7 And now, O ye children, hearken unto me, and depart not from the sayings of my mouth.
Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
8 Remove far from her thy way, and come not nigh to the door of her house;
Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
9 That thou mayest not give up unto others thy vigor, and thy years unto the cruel;
Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
10 That strangers may not satisfy themselves with thy strength, and with thy exertions, in the house of an alien:
Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
11 While thou moanest at thy end, when thy flesh and thy body are coming to their end,
И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
12 And thou sayest, How have I hated correction, and how hath my heart rejected reproof;
И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
13 While I hearkened not to the voice of my instructors, and to my teachers I inclined not my ear;
И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
14 But little more was wanting, and I had been in all [kinds of] unhappiness in the midst of the congregation and assembly.
Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
15 Drink water out of thy own cistern, and running waters out of thy own well.
Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
16 So will thy springs overflow abroad; and in the open streets will be thy rivulets of water;
Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
17 They will be thy own only, and not those of strangers with thee.
Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
18 Thy fountain will be blessed: and rejoice with the wife of thy youth, —
Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
19 The lovely gazelle and the graceful chamois: let her bosom satisfy thee abundantly at all times; with her love be thou ravished continually.
Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
20 And why wilt thou, my son, be ravished with an adulteress, and embrace the bosom of an alien woman?
А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
21 For before the eyes of the Lord are the ways of man, and all his tracks doth he weigh in the balance.
Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
22 His own iniquities will truly catch the wicked, and with the cords of his sin will he be held firmly.
Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
23 He will indeed die for want of correction; and through the abundance of his folly will he sink into error.
Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
