Proverbs 29
1 A man that, having received many admonitions, still hardeneth his neck, will suddenly be broken, and this without remedy.
Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.
2 When the righteous are in authority, the people will rejoice; but when the wicked beareth rule, the people groan.
Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.
3 The man that loveth wisdom causeth his father to rejoice; but he that keepeth company with harlots wasteth [his] wealth.
Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.
4 A king will through the exercise of justice establish [the welfare of] a land; but one that loveth gifts overthroweth it.
Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.
5 A man that flattereth his neighbor spreadeth a net for his steps.
Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.
6 In the transgression of a man there is an evil snare: but the righteous ever singeth and rejoiceth.
У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.
7 The righteous considereth the cause of the indigent: but the wicked will not understand the knowledge [of justice].
Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.
8 Scornful men will kindle [confusion] in a town; but the wise turn away wrath.
Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.
9 If a wise man contend with a foolish man, whether he be angry or whether he laugh, [he will have] no rest.
Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.
10 Men of blood hate the guiltless one; but the upright seek [to preserve] his life.
Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.
11 A fool uttereth all his mind; but the wise holdeth it back.
Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.
12 If a ruler listen to the word of falsehood, all his servants become wicked.
Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.
13 The poor and the man of exactions meet together: the Lord enlighteneth the eyes of both of them.
Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.
14 When a king judgeth in truth the indigent, his throne shall stand firmly for ever.
Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.
15 The rod and reproof impart wisdom; but a lad abandoned to himself bringeth shame on his mother.
Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.
16 With the increase of the wicked transgression increaseth; but the righteous shall yet look on their downfall.
Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.
17 Correct thy son, and he will procure thee rest: yea, he will give delight unto thy soul.
Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.
18 Without a prophetic vision a people become unruly; but when it observeth the law, then will it be happy.
Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!
19 Not with words [alone] can a servant be corrected; for though he understand, there will be no response.
Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.
20 Seest then a man that is hasty in his words? there is more hope for a fool than for him.
Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.
21 If one rear his servant delicately from his youth, then will he at length become as [his] son.
Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.
22 A man of anger stirreth up strife; and a man of fury aboundeth in transgression.
Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.
23 The pride of a man will humble him; but the humble in spirit will attain to honor.
Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.
24 Whoso divideth with a thief hateth his own soul: he heareth the adjuration and dareth not to tell.
Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.
25 The dread of man bringeth a snare; but whoso putteth his trust in the Lord will be upheld in safety.
Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.
26 Many seek the favor of a ruler; but from the Lord cometh justice for man.
Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.
27 An abomination of the righteous is an unjust man: and an abomination of the wicked is one who is upright in [his] way.
Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.
