Proverbs 23
1 When thou sittest to eat with a ruler, consider diligently what is before thee:
Кад седнеш да једеш с господином, пази добро шта је пред тобом.
2 For thou puttest a knife to thy throat, if thou be a man of a craving desire.
Иначе би сатерао себи нож у грло, ако би био лаком.
3 Do not long for his savory meats; they are deceitful food.
Не жели преслачке његове, јер су лажна храна.
4 Fatigue thyself not to become rich; because thou hast understanding, forbear.
Не мучи се да се обогатиш, и прођи се своје мудрости.
5 When thou lettest merely thy eyes fly over it, it is no more: for it will ever make itself wings: like an eagle will it fly toward heaven.
Хоћеш ли бацити очи своје на оно чега брзо нестаје? Јер начини себи крила и као орао одлети у небо.
6 Eat not the bread of a man with an evil eye, and do not long for his savory meats;
Не једи хлеба у завидљивца, и не жели преслачака његових.
7 For as though there were a division in his soul, so doth he act: Eat and drink, saith he to thee; but his heart is not with thee.
Јер како он тебе цени у души својој тако ти јело његово. Говориће ти: Једи и пиј; али срце његово није с тобом.
8 Thy morsel which thou hast eaten must thou spit out, and thou hast wasted thy pleasant words.
Залогај што поједеш избљуваћеш, и изгубићеш љубазне речи своје.
9 Speak not before the ears of a fool; for he will despise the intelligence of thy words.
Пред безумним не говори, јер неће марити за мудрост беседе твоје.
10 Remove not the ancient landmark, and into the fields of the fatherless must thou not enter;
Не помичи старе међе, и не ступај на њиву сирочади.
11 For their redeemer is strong; he will indeed plead their cause with thee.
Јер је јак осветник њихов; браниће ствар њихову од тебе.
12 Apply thy heart unto instruction, and thy ears to the sayings of knowledge.
Обрати к науци срце своје и уши своје к речима мудрим.
13 Withhold not from a lad correction; for if thou beat him with the rod, he will not die.
Не ускраћуј кар детету; кад га бијеш прутом, неће умрети.
14 Thou wilt indeed beat him with the rod; but thou wilt deliver his soul from perdition. (Sheol h7585)
Ти га биј прутом, и душу ћеш му избавити из пакла. (Sheol h7585)
15 My son, If thy heart be wise, my heart shall rejoice, even mine.
Сине мој, ако буде мудро срце твоје, веселиће се срце моје у мени;
16 And my reins shall exult when thy lips speak what is equitable.
И играће бубрези моји кад усне твоје стану говорити што је право.
17 Let not thy heart be envious against sinners; but [remain] in the fear of the lord all the time.
Срце твоје нека не завиди грешницима, него буди у страху Господњем увек.
18 For surely there is a future, and thy hope will not be cut off.
Јер има плата, и надање твоје неће се затрти.
19 Hear thou, my son, and become wise, and guide thy heart on the right way.
Слушај, сине мој, и буди мудар и управи путем срце своје.
20 Be not among those that drink wine immoderately, among those that over-indulge in eating flesh:
Не буди међу пијаницама ни међу изјелицама.
21 For the drunkard and the glutton will come to poverty; and drowsiness clotheth a man in rags.
Јер пијаница и изјелица осиромашиће, и спавач ходиће у ритама.
22 Hearken unto thy father that hath begotten thee, and despise not thy mother although she be old.
Слушај оца свог који те је родио, и не презири матере своје кад остари.
23 Buy the truth and sell it not; [also] wisdom, and instruction, and understanding.
Купуј истину и не продаји је; купуј мудрост, знање и разум.
24 The father of the righteous will be greatly glad, and he that begetteth a wise child will have joy through him.
Веома се радује отац праведников, и родитељ мудрога весели се с њега.
25 Let [then] thy father and thy mother rejoice, and let her that hath born thee be glad.
Нека се, дакле, весели отац твој и мати твоја, и нека се радује родитељка твоја.
26 Give, my son, thy heart unto me, and let thy eyes watch my ways.
Сине мој, дај ми срце своје, и очи твоје нека пазе на моје путе.
27 For a harlot is a deep ditch, and a strange woman is a narrow well.
Јер је курва дубока јама, а тесан студенац туђа жена.
28 She also lieth in wait like a robber, and she increaseth the treacherous among men.
Она и заседа као лупеж и умножава злочинце међу људима.
29 Who hath woe? who hath sorrow? who hath quarrels? who hath complaints? who hath wounds without cause? who hath redness of eyes?
Коме: Јаох? Коме: Куку? Коме свађа? Коме вика? Коме ране низашта? Коме црвен у очима?
30 They that tarry late over the wine: they that come to seek for mixed drink.
Који седе код вина, који иду те траже растворено вино.
31 Do not look on the wine when it looketh red, when it giveth its color in the cup, when it glideth down so readily.
Не гледај на вино кад се румени, кад у чаши показује лице своје и управо искаче.
32 At the last it will bite like a serpent, and like a basilisk will it sting.
На последак ће као змија ујести и као аспида упећи.
33 Thy eyes will see strange forms, and thy heart will speak perverse things.
Очи ће твоје гледати на туђе жене, и срце ће твоје говорити опачине.
34 And thou wilt be like one that lieth down in the heart of the sea, or as he that lieth on the top of a mast.
И бићеш као онај који лежи усред мора и као онај који спава поврх једра.
35 “They smote me, [but] I suffered no pain; they struck me hard, [but] I felt it not: when shall I awake? I will continue to seek it again.”
Рећи ћеш: Избише ме, али ме не заболе; тукоше ме, али не осетих; кад се пробудим, ићи ћу опет да тражим то.
