Proverbs 22
1 A good name is preferable to abundant riches, and good grace, to silver and to gold.
Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато.
2 The rich and poor meet together: the Lord is the maker them all.
Богат и сиромах сретају се; обојицу је Господ створио.
3 The prudent foreseeth the evil, and hideth himself; but the simple pass on, and are punished.
Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
4 The reward of humility [and] the fear of the Lord are riches and honor, and life.
Смерности и страху Господњем плата је богатство и слава и живот.
5 Thorns and snares are on the way of a perverse man: he that doth guard his soul will keep far from them.
Трње и замке су на путу опакога; ко чува душу своју, биће далеко од тога.
6 Train up the lad in accordance with his course: even when he groweth old, will he not depart from it.
Учи дете према путу којим ће ићи, па неће одступити од њега ни кад остари.
7 A rich man ruleth over the poor, and the borrower is servant to the man that lendeth.
Богат господари над сиромасима, и ко узима у зајам бива слуга ономе који даје.
8 He that soweth injustice will reap wrong-doing; and the rod of God's wrath will not fail.
Ко сеје безакоње жеће муку, и прут гнева његовог нестаће.
9 A man of a benevolent eye will indeed be blessed; for he giveth of his bread to the poor.
Благо око биће благословено, јер даје хлеба свог убогом.
10 Drive away the scorner, and strife will go off; and then will cease contention and dishonor.
Отерај подсмевача, и отићи ће распра и престаће свађа и срамота.
11 He that loveth with a pure heart, and hath grace on his lips, will have the king as his friend.
Ко љуби чисто срце, и чије су усне љубазне, њему је цар пријатељ.
12 The eyes of the Lord guard knowledge, and he overturneth the words of the treacherous.
Очи Господње чувају знање, а послове безаконикове обара.
13 The slothful saith, There is a lion without, in the midst of the streets shall I be murdered.
Ленивац говори: Лав је напољу; насред улице погинуо бих.
14 A deep pit is the mouth of adulterous women: he that hath obtained the indignation of the Lord will fall thereinto.
Уста су туђих жена јама дубока; на кога се гневи Господ онамо ће пасти.
15 When folly is bound fast to the heart of a lad, the rod of correction must remove it far from him.
Безумље је привезано детету на срце; прут којим се кара уклониће га од њега.
16 He that oppresseth the poor to increase his riches, [must at length] give to the rich, and come only to want.
Ко чини криво сиромаху да умножи своје, и ко даје богатоме, зацело ће осиромашити.
17 Incline thy ear, and hear the words of the wise, and apply thy heart unto my knowledge.
Пригни ухо своје и слушај речи мудрих људи, и срце своје привиј к науци мојој.
18 For it is a pleasant thing if thou keep them within thy bosom, if they be altogether firmly seated upon thy lips.
Јер ће ти бити милина ако их сложиш у срце своје, ако све буду поређане на уснама твојим.
19 That thy trust may be in the Lord, have I made them known to thee this day, yea, even to thee.
Да би ти уздање било у Господа, казујем ти ово данас, а ти тако чини.
20 Have not I written for thee excellent things in counsels and knowledge,
Нисам ли ти написао знамените ствари за савете и знање,
21 That I might make thee know rectitude, the sayings of truth; that thou mightest bring back answers of truth to those that send thee?
Да бих ти показао тврђу истинитих речи да би могао истинитим речима одговарати онима који пошаљу к теби?
22 Rob not the poor, because he is poor, neither crush the afflicted in the gate;
Не отимај сиромаху зато што је сиромах, и не затири невољнога на вратима.
23 For the Lord will plead their cause, and despoil the life of those that despoil them.
Јер ће Господ бранити њихову ствар, и отеће душу онима који њима отимају.
24 Make no friendship with a man given to anger; and with a man of fury thou must have no intercourse:
Не дружи се с човеком гневљивим и не иди са жестоким,
25 Lest thou learn his ways, and get a snare for thy own soul.
Да се не би навикао на путеве његове и метнуо замке на душу своју.
26 Be not one of those that pledge their hand, or of those that are sureties for debts.
Не буди од оних који руку дају, који се јамче за дугове.
27 If thou have nothing to pay, why should he take away thy bed from under thee?
Ако немаш чим платити, зашто да се однесе постеља испод тебе?
28 Remove not the ancient landmark, which thy fathers have established.
Не помичи старе међе, коју су поставили оци твоји.
29 Seest thou a man that is diligent in his work? before kings may he place himself: let him not place himself before obscure men.
Јеси ли видео човека устаоца на послу? Такви ће пред царевима стајати, а неће стајати пред простацима.
