Proverbs 19
1 Better is the poor that walketh in his integrity, than one of perverse lips, who is a fool.
Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.
2 Also in the want of knowledge in the soul there is nothing good; and he that hasteneth with his feet misseth the right path.
Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.
3 The folly of a man perverteth his way, and against the Lord will his heart rage.
Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.
4 Wealth bringeth many friends; but the poor becometh separated from his [only] friend.
Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.
5 A false witness shall not remain unpunished, and he that uttereth lies shall not escape.
Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.
6 Many will entreat the favor of the liberal man; and every one is the friend to him that bestoweth gifts.
Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.
7 All the brothers of the poor hate him: how much more do his friends go far away from him! he pursueth [their] promises; but these are [all] that he hath.
На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.
8 He that getteth intelligence loveth his own soul: he that guardeth understanding will find happiness.
Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.
9 A false witness shall not remain unpunished, and he that uttereth lies shall perish.
Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.
10 Delicacy is not seemly for a fool: much less for a servant to have rule over princes.
Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.
11 It is intelligence in man to be slow in his anger, and it is his glory to pass over a transgression.
Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.
12 Like the roaring of a young lion is the wrath of a king: as dew upon the herbs is his favor.
Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.
13 A calamity unto his father is a foolish son; and a continual dropping are the quarrels of a wife.
Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.
14 House and wealth are an inheritance from fathers; but from the Lord [cometh] an intelligent wife.
Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.
15 Slothfulness casteth [man] into a deep sleep; and an indolent soul will suffer hunger.
Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.
16 He that observeth the commandment guardeth his own soul: but he that disregardeth [directing] his ways [aright] shall die.
Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.
17 He lendeth unto the Lord that is liberal to the poor, and his good deed will he repay unto him.
Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.
18 Chastise thy son, for there is hope; and let not thy soul spare [him] for his crying.
Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.
19 A man of great fury must suffer punishment; for if thou deliver him, thou must still do it again.
Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.
20 Hear counsel, and accept correction, in order that thou mayest be wise in thy latter end.
Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.
21 There are many thoughts in a man's heart; but the counsel of the Lord alone will stand firm.
Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.
22 The longing of a man is [to exercise] his kindness; and a poor man is better than a liar.
Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.
23 The fear of the Lord leadeth unto life: and he [that hath it] shall abide satisfied; he shall not be visited with evil.
Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.
24 When a slothful man hath hidden his hand in the dish, then will he not even bring it back to his mouth.
Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.
25 Smite a scorner, and the simple will become prudent; and if one that hath understanding be admonished, he will understand knowledge.
Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.
26 He that plundereth his father, and chaseth away his mother, is a son that bringeth shame and dishonor.
Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.
27 Cease, my son, to hear the instruction that causeth [thee] to err from the sayings of knowledge.
Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.
28 An ungodly witness scorneth at justice, and the mouth of the wicked swalloweth mischief.
Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.
29 Punishments are prepared for scorners, and stripes for the back of fools.
Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.
