Numbers 12
1 And Miriam and Aaron spoke against Moses, on account of the Ethiopian woman whom he had married; for an Ethiopian woman had he married.
И стадоше викати Марија и Арон на Мојсија ради жене Мадијанке, којом се ожени, јер се ожени Мадијанком.
2 And they said, Hath then only with Moses the Lord spoken? hath he not also spoken with us? And the Lord heard it.
И рекоше: Зар је само преко Мојсија говорио Господ? Није ли говорио и преко нас? И то чу Господ.
3 (But the man Moses was very meek, more so than any man who was upon the face of the earth.)
А Мојсије беше човек врло кротак мимо све људе на земљи.
4 And the Lord said suddenly unto Moses, and unto Aaron, and unto Miriam, Go out ye three unto the tabernacle of the congregation; and these three went out.
И одмах рече Господ Мојсију и Арону и Марији: Дођите вас троје у шатор од састанка. И отидоше њих троје.
5 And the Lord came down in a pillar of cloud, and stood at the door of the tabernacle; and he called Aaron and Miriam, and both of them went out.
Тада сиђе Господ у ступу од облака, стаде на вратима од шатора. И викну Арона и Марију, и дођоше обоје.
6 And he said, Hear now my words: If there be a prophet of your kind, I, the Lord, do make myself known unto him in a vision, in a dream do I speak with him.
И рече им: Чујте сада речи моје: пророк кад је међу вама, ја ћу му се Господ јављати у утвари и говорићу с њим у сну.
7 Not so is my servant Moses, in all my house is he faithful.
Али није такав мој слуга Мојсије, који је веран у свем дому мом.
8 Mouth to mouth do I speak with him, even evidently, and not in dark speeches; and the similitude of the Lord doth he behold: wherefore then were ye not afraid to speak against my servant, against Moses?
Њему говорим из уста к устима, и он ме гледа доиста, а не у тами нити у каквој прилици Господњој. Како се дакле не побојасте викати на слугу мог, на Мојсија?
9 And the anger of the Lord was kindled against them, and he went away.
И гнев се Господњи распали на њих, и Он отиде.
10 And the cloud departed from off the tabernacle; and, behold, Miriam became leprous, [white] as snow; and Aaron turned toward Miriam, and, behold, she was leprous.
И облак се подиже са шатора; и гле, Марија беше губава, бела као снег. И Арон погледа Марију, а она губава.
11 Then said Aaron unto Moses, Alas, my Lord, do not, I beseech thee, account to us as sin that wherein we have done foolishly, and wherein we have sinned.
Тада рече Арон Мојсију: Господару, молим те, не мећи на нас греха овог, јер лудо учинисмо и згрешисмо.
12 Let her not be as a dead-born child, of which half the flesh is consumed, when it cometh out of its mother's womb.
Немој да ова буде као мртво дете, коме је месо пола труло кад излази из утробе мајке своје.
13 And Moses cried unto the Lord, saying, O God! do thou heal her, I beseech thee.
И вапи Мојсије ка Господу говорећи: Боже, молим Ти се, исцели је.
14 And the Lord said unto Moses, If her father had spit in her face, would she not be ashamed seven days? let her be shut up seven days outside of the camp, and after that let her be brought in again.
А Господ одговори Мојсију: Да јој је отац њен пљунуо у лице, не би ли се стидела седам дана? Нека буде одлучена седам дана изван логора, а после нека буде опет примљена.
15 And Miriam was shut up outside of the camp seven days; and the people did not set forward till Miriam was brought in again.
Тако би Марија одлучена изван логора седам дана; и народ не пође оданде докле Марија не би опет примљена.
16 And afterward the people removed from Chazeroth, and encamped in the wilderness of Paran.
А потом пође народ од Асирота, и стадоше у пустињи Фаранској.
