Job 36
1 Then continued Elihu, and said,
Још говори Елијуј и рече:
2 Wait for me a little, and I will instruct thee; for [I have] still some words on God's behalf.
Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.
3 I will lift up my knowledge for him who is afar, and for my Maker will I obtain righteousness.
Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.
4 For truly no falsehood is [in] my words: one that is upright in [his] opinions [dealeth now] with thee.
Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.
5 Behold, God is mighty, and despiseth not any: he is mighty in strength of intellect.
Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.
6 He permitteth not the wicked to live; but he procureth justice for the afflicted.
Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.
7 He withdraweth not his eyes from the righteous; but [he placeth them] with kings on the throne; yea, he doth establish them for ever, and they are exalted.
Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.
8 And if they be bound in fetters, and if they be entangled in the cords of affliction:
Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,
9 Then doth he tell them of their work, and of their transgressions, when they had become strong.
Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.
10 And he openeth thus their ear to correction, and saith that they should return from wrong-doing.
И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.
11 If they hearken and serve [him], they will spend their days in happiness, and their years in pleasures.
Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.
12 But if they hearken not, they will pass away through the sword, and they will perish in want of knowledge.
Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.
13 But the hypocrites in heart persevere in wrath; they will not offer entreaty when he bindeth them:
А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;
14 Their soul will die in youth, and their life, among the incestuous.
Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.
15 He delivereth the afflicted through his affliction, and openeth through oppression his ear.
Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.
16 And also thee hath he incited away from the jaws of distress into a wide space, on the site of which there is no straitness; and what is set on thy table is full of fatness.
Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.
17 But if thou art full of the judgment of the wicked: [divine] judgment and decree will support each other.
Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.
18 For there would be fury, If aught were to incite thee to utter an abundance [of rebellious words]; and the greatness of the infliction must not mislead thee.
Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.
19 Will he esteem thy riches? no, not gold ore, nor all the highest forces of strength.
Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.
20 Desire then not eagerly the night, when nations pass away in their place.
Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.
21 Take heed, turn not thyself to wrong-doing, so that thou wouldst choose this because of [thy] affliction.
Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.
22 Behold, God is exalted by his power: who is an instructer like him?
Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?
23 Who hath given him a charge concerning his way? or who hath ever said, Thou hast acted unjustly?
Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?
24 Reflect, that thou shouldst magnify his work, which [other] men have beheld.
Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.
25 All men have looked at it [with astonishment]; the mortal gazeth at it from afar.
Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.
26 Behold, God is great, and we comprehend him not, the number of his years can truly not be searched out.
Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.
27 For he taketh away drops of water, which are purified into rain in his mist:
Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;
28 These drop down out of the skies; they distil upon the multitude of men.
Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.
29 But [what man] can understand the outspreadings of the clouds? the tumult of his tabernacle?
И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?
30 Behold, he spreadeth out over it his light, and covereth up the roots of the sea.
Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?
31 For by means of them he judgeth nations, he giveth food in superfluity.
Тиме суди народима, даје хране изобила.
32 [His] hands he covereth with light; and he commandeth it to strike the one who striveth against him.
Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,
33 The noise of his storm telleth of it, yea, the cattle also, of the rising tempest.
Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.
