Job 24
1 Why are not times [of punishment] treasured up by the Almighty, and why do his adorers not see his days [of retribution]?
Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?
2 [The wicked] remove landmarks: they rob flocks, and feed them.
Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;
3 They drive away the ass of the fatherless, they take in pledge the widow's ox.
Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;
4 They chase the needy out of the highway: altogether hide themselves the poor of the earth.
Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.
5 Behold, as wild asses in the wilderness go they forth to their work, rising betimes after [their] prey: the desert yieldeth food for them and for their young men.
Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.;
6 In the field they reap their food; and in the vineyard of the wicked they gather the fruit.
Жању њиву и беру виноград који није њихов;
7 They cause [the poor] to spend the night naked, without clothing and without any covering in the cold.
Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,
8 Through the sweeping rain of the mountains are they made wet, and for want of a shelter do they embrace the rock.
Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.
9 The others pluck from the breast the fatherless, and the garment of the poor they take in pledge.
Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.
10 They cause him to go naked without clothing, and from the hungry they take away the sheaf:
Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.
11 Within their walls do they make oil, they tread their wine-presses, and suffer thirst.
Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.
12 Out of a populous city is groaning heard, and the soul of the deadly wounded crieth out: yet God regardeth it not as an offence.
Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.
13 Yon men are of those that rebel against the light: they know not its ways, nor abide in its paths.
Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.
14 With the earliest light riseth the murderer, he slayeth the poor and needy, and in the night he becometh like the thief.
Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.
15 And the eye of the adulterer watcheth for the twilight, saying, No eye will see me; and placeth a covering on his face.
И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.
16 They break into houses in the dark, in the daytime they lock themselves in: they know not the light.
Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.
17 For to all of these alike is the morning as the shadow of death; for they are familiar with the terrors of the shadow of death.
Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.
18 Swift are such men [to flee] on the face of the water; accursed is their field on the land; none of them turneth himself to the way, of the vineyards.
Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.
19 Drought and heat speedily consume the snow-waters: so doth the grave those who have sinned. (Sheol h7585)
Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике. (Sheol h7585)
20 The mother that bore such a one will forget him; the worm will feed sweetly on him; he will be no more remembered; and like a tree will wickedness be broken.
Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.
21 He ill-treateth the barren that heareth not; and to the widow he acteth not well.
Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.
22 But he also draweth down the mighty with his power: he riseth up, no one is sure of life.
Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.
23 To such [God] granteth to be in safety, that he may find support; and His eyes are upon their ways.
Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.
24 They are exalted; in but a little while they are no more; and they are brought down low: like all others are they gathered in, and like the top of the ear of corn are they cut off.
Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.
25 But if it be not so, who will prove me a liar, and render nought my word?
Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?
