Job 22
1 Then answered Eliphaz the Themanite, and said,
А Елифас Теманац одговори и рече:
2 Can a man be serviceable unto God? Truly the intelligent is serviceable unto himself.
Може ли Богу бити човек користан? Сам је себи користан човек мудар.
3 Is it any pleasure to the Almighty that thou art righteous? or is it any gain to him, that thou makest thy ways perfect?
Је ли Свемогућем радост, ако си праведан? Или Му је добит, ако ходиш без мане?
4 Is it out of fear of thee that he will reproach thee? or go with thee into judgment?
Хоће ли те карати и ићи на суд с тобом зато што те се боји?
5 Is not thy evil great? and no end to thy iniquities?
Није ли злоћа твоја велика? И неправдама твојим има ли краја?
6 For thou hast taken a pledge from thy brothers for nought, and stripped the naked of their clothing.
Јер си узимао залог од браће своје низашта, и свлачио си хаљине с голих.
7 Thou hast not given water to the weary to drink, and from the hungry thou hast withholden bread.
Уморног ниси напојио воде, и гладноме ниси дао хлеба.
8 But as for the man of a strong arm, he obtained the land, and the highly honored could dwell therein.
Земља је била човека силног, и угледни је седео у њој.
9 Widows hast thou sent away empty, and the arms of the fatherless have been broken.
Удовице си отпуштао празне, и мишице сиротама потирао си.
10 Therefore are snares round about thee, and sudden dread terrifieth thee.
Зато су око тебе замке, и страши те страх изненада.
11 Or seest thou not the darkness? and the abundance of water which covereth thee?
И мрак је око тебе да не видиш, и поводањ покрива те.
12 Is not God in the height of heaven? and beholding the highest elevation of the stars, however high they are?
Није ли Бог на висини небеској? Погледај горе звезде, како су високо.
13 But thou sayest, “What doth God know? can he judge behind the darkness?
Али ти кажеш: Шта зна Бог? Еда ли ће кроз таму судити?
14 Thick clouds are a covering for him, so that he will not see; and he walketh along on the circle of heaven.”
Облаци Га заклањају, те не види; хода по кругу небеском.
15 Wilt thou [thus] observe the path of ancient times which the men of injustice have trodden?
Јеси ли запазио стари пут којим су ишли неправедници,
16 Who were shrivelled up before their time, whose foundation was flooded away like a river;
Који се искоренише пре времена и вода се разли по темељу њиховом?
17 Who said unto God, “'Depart from us:” and what wrought the Almighty for them?
Говораху Богу: Иди од нас. Шта би им учинио Свемогући?
18 And yet it was he that filled their houses with good things; but the counsel of the wicked be [still] far from me.
А Он им је напунио куће добра. Али намера безбожничка далеко је од мене.
19 The righteous will see it, and be glad; and the innocent will laugh them to scorn.
Видеће праведници и радоваће се, и безазлени подсмеваће им се.
20 “Is not he destroyed that rose up against us, and hath not the fire consumed what they had left?”
Да, још није уништено добро наше, а остатак је њихов прождрао огањ.
21 Do but become acquainted with him, and be at peace: thereby will happiness come unto thee.
Сложи се с Њим и помири се; тако ће ти бити добро.
22 Do but accept instruction from his mouth, and lay up his saying in thy heart.
Прими из уста Његових закон, и сложи речи Његове у срцу свом.
23 If thou return to the Almighty, thou shalt be built up, so thou wilt but remove wrong-doing far away from thy tents.
Ако се вратиш к Свемогућем, опет ћеш се назидати, ако удаљиш од шатора својих безакоње,
24 And throw down in the dust precious metals, and [the gold of] Ophir to the stones of the brooks:
Тада ћеш метати по праху злато и офирско злато по камењу из потока.
25 Then will the Almighty be thy precious metal, and brightly-shining silver unto thee.
И Свемогући биће ти злато и сребро и сила твоја.
26 For then wilt thou have in the Almighty thy delight, and thou canst lift up unto God thy face.
Јер ћеш се тада радовати о Господу, и подигнућеш к Богу лице своје.
27 Thou wilt make entreaty unto him, and he will hear thee, and thy vows wilt thou pay.
Молићеш Му се, и услишиће те, и завете своје извршићеш.
28 And if thou decree a thing, it will be fulfilled unto thee; and upon thy ways the light will shine.
Шта год наумиш, излазиће ти; и на путевима твојим светлиће видело.
29 For when men are brought low, thou wilt say, Pride [hath done it]; but those of lowly eyes [God] will help.
Кад други буду понижени, рећи ћеш: Да се подигну; и Бог ће избавити оног ко је оборених очију.
30 He will even deliver him who is not guiltless: and thou wilt be delivered by the purity of thy hands.
Избавиће и оног који није без кривице; избавиће га чистотом руку твојих.
