Job 17
1 My spirit is broken, my days are cut short, the grave is ready for me.
Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.
2 Yet truly those that mock are with me, and on their offendings must my eye rest.
Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.
3 And thou, [Creator!] attend, I pray thee, be my surety with thyself: who else is there that would strike hands with me?
Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?
4 For thou hast concealed their heart against intelligence: therefore art thou not exalted [through them].
Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.
5 Every one of them speaketh deceptively to his friends: may also the eyes of his children fail.
Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.
6 And he hath placed me here as a by-word unto nations; and I become openly as a place of abomination.
Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.
7 Therefore is my eye dim from vexation, and my limbs are all of them like a shadow.
Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.
8 Upright men must be astonished at this, and the innocent must arouse himself against the hypocrite.
Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.
9 Yet will the righteous hold firmly on to his way; and he that is clean of hands will acquire additional strength.
Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.
10 But all of you, do only return, and come but [to me]: and yet I shall not find among you one wise man.
А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.
11 My days are past, my resolves are broken off, [even the thoughts]—the possessions of my heart.
Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.
12 These would change the night into day, the light as near in the presence of darkness.—
Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.
13 When I hope for the nether world as my house; in the darkness have I spread my couch; (Sheol h7585)
Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи. (Sheol h7585)
14 When I call to corruption, Thou art my father: Thou art my mother, and my sister, to the worms.
Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.
15 Ay, where is then my hope? as for my hope, who will see it [fulfilled]?
И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?
