Job 15
1 Then answered Eliphaz the Themanite, and said,
А Елифас Теманац одговори и рече:
2 Should a wise man utter windy knowledge, and fill his inward parts with the east wind?
Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,
3 Should he reason with a speech which availeth nothing? and with words in which there is no profit?
Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?
4 Yea, thou truly makest void the fear [of God], and diminishest devotion before God.
А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.
5 For thy iniquity teacheth thy mouth, so that thou choosest the language of the crafty.
Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.
6 Thy own mouth must condemn thee, but not I: yea, thy own lips will testify against thee.
Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.
7 Wast thou born as the first man? or wast thou brought forth before the hills?
Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?
8 Hast thou listened to the secret counsel of God? and is wisdom therefore of little esteem with thee?
Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?
9 What knowest thou, that we do not know? what understandest thou, which is not with us?
Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?
10 Both the grayheaded and the very aged are among us, — richer than thy father in days.
И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.
11 Are the divine consolations too little for thee? and the word that was so mild with thee?
Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?
12 Whither doth thy heart carry thee away? and what do thy eyes gaze at?
Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,
13 That thou shouldst turn against God thy spirit, and utter [such] words out of thy mouth?
Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?
14 What is man, that he should be pure? and that he who is born of woman should be declared righteous?
Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?
15 Behold, in his holy ones he putteth no trust; and the heavens are not pure in his eyes:
Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;
16 How much more then the abominable and corrupt, the man who drinketh like water wrong-doing?
А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?
17 I will instruct thee, hear me; and what I have seen will I relate;
Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,
18 Which wise men have ever told, and have not concealed, as they obtained it from their fathers;
Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,
19 Unto whom alone the earth was given, and into whose midst no stranger ever entered.
Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.
20 All his days is the wicked plagued with pain, and the number of years which are laid by for the tyrant.
Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.
21 A sound of terrors is in his ears: during peace will the waster come over him.
Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.
22 He believeth not that he shall return out of darkness, and he is looked for by the sword.
Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.
23 He wandereth abroad for bread, [saying, ] Where is it? he knoweth that there is ready at his hand the day of darkness.
Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.
24 Distress and anguish terrify him: they assail him with might, as a king prepared for the battle.
Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.
25 Because he had stretched out against God his hand, and strengthened himself against the Almighty;
Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.
26 [And] he had run against him, with an [extended] neck, with the thick roundings of his bucklers;
Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.
27 Because he had covered his face with his fat, and had made thick folds of fat on his flanks;
Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.
28 And he dwelt in abandoned cities, in houses which none inhabited, which were destined to be ruinous heaps.
И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.
29 [Yet] will he not remain rich, neither will his wealth endure, nor will he attain their perfection on earth.
Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.
30 He will never depart out of darkness: the flame shall dry up his shoots, and he will depart by the breath of God's mouth.
Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.
31 Let him that goeth astray not trust in vanity; for vanity will be what he obtaineth thereby.
Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.
32 Even before his time will it be overfull, and his branches will not be green.
Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.
33 He will shake off like the vine his unripe grapes, and cast off like the olive his blossoms.
Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.
34 For the assembly of hypocrites will remain desolate, and fire will consume the tents of bribery.
Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.
35 They conceive trouble, and bring forth wrong-doing, and their body prepareth deceit.
Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.
