Isaiah 21
1 The doom of the desert by the sea. As tempests in the south blow with fury; so doth it come from the desert, from a terrible land.
Бреме пустињи на мору. Као вихори који пролазе на југ, тако ће доћи из пустиње, из земље страшне.
2 A hard vision hath been told unto me; the traitor dealeth treacherously, and the spoiler spoileth. “Go up, O 'Elam; besiege, O Media;” all sighing have I caused to cease.
Љута утвара јави ми се. Неверник неверу чини, пустошник пустоши; ходи, Еламе; опколи, Мидијо! Свему уздисању учинићу крај.
3 Therefore are my loins filled with pain; pangs have seized me, like the pangs of a woman that travaileth: I am too much cramped to hear; I am too much dismayed to see.
Зато су бедра моја пуна бола; муке ме обузеше као кад се мучи породиља; згурих се чујући, препадох се видећи.
4 My heart wandereth astray, dread affrighteth me: the evening of my pleasure hath he turned unto me into terror.
Срце ми се смете, гроза ме подузе; ноћ милина мојих претвори ми се у страх.
5 Prepare the table, put on the candlesticks, eat, drink: arise, ye princes, and anoint the shield.
Постави сто, стражар нека стражи; једи, пиј; устајте кнезови, мажите штитове.
6 For thus hath said unto me the Lord, Go, set the watchman, what he seeth let him tell.
Јер овако ми рече Господ: Иди, постави стражара да ти јави шта види.
7 And he will see chariots, horsemen in couples, riders on asses, riders on camels; and he shall listen diligently with much heed:
И виде кола, и два реда коњика; кола с магарцима и кола с камилама; и пажаше добро великом пажњом.
8 And he calleth [like] a lion, Upon the watchtower, O Lord, do I stand continually in the daytime, and on my ward am I set all the nights.
И повика као лав: Господару, ја стојим једнако на стражи дању, и стојим на стражи по сву ноћ.
9 And, behold, here cometh a chariot with men, horsemen in couples, and he commenceth and saith, Fallen, fallen is Babylon; and all the graven images of her gods hath he shivered unto the ground.
И ево дођоше на колима људи, у два реда коњици. Тада повика и рече: Паде, паде Вавилон, и сви резани ликови богова његових разбише се о земљу.
10 O my down-trodden [people, ] and the son of my threshingfloor: that which I have heard from the Lord of hosts, the God of Israel, have I told unto you.
Вршају мој, и пшенице гумна мог! Шта чух од Господа над војскама, Бога Израиљевог, јавих вам.
11 The doom of Dumah. Unto me one calleth out of Se'ir, Watchman, what of the night? Watchman, what of the night?
Бреме Думи. Виче к мени неко са Сира: Стражару! Шта би ноћас? Стражару! Шта би ноћас?
12 The watchman said, The morning cometh, and also the night: if ye will desire, desire ye; return, come again.
Стражар рече: Доћи ће јутро, али и ноћ; ако ћете тражити, тражите, вратите се, дођите.
13 The doom upon Arabia. In the forest in Arabia shall ye lodge, O ye caravans of Dedanim.
Бреме арапској. По шумама у арапској ноћиваћете, путници дедански!
14 Toward him that is thirsty they bring water; the inhabitants of the land of Thema meet with suitable bread the fugitive.
Изнесите воде пред жедне, који живите у земљи Теми, сретните с хлебом бегунца.
15 Because from the swords are they fled, from the drawn sword, and from the bent bow, and from the pressure of war.
Јер ће бежати од мача, од мача голог, од лука запетог и од жестоког боја.
16 For thus hath said the Lord unto me, Within yet one year, like the years of a hired laborer, shall all the glory of Kedar be at an end:
Јер овако ми рече Господ: За годину, као што је година најамничка, нестаће све славе кидарске.
17 And the residue of the number of bows of the mighty men of the children of Kedar shall be small; for the Lord the God of Israel hath spoken it.
И што остане храбрих стрелаца синова кидарских, биће мало; јер Господ Бог Израиљев рече.
