Ecclesiastes 7
1 A good name is better than precious oil, and the day of death, better than the day of one's birth.
Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.
2 It is better to go to the house of mourning than to go to the house of feasting; inasmuch as that is the end of all men: and let the living lay it to his heart.
Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.
3 Better is vexation than laughing; for through the sadness of the countenance the heart is made better.
Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.
4 The heart of the wise is in the house of mourning; but the heart of fools is in the house of joy.
Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.
5 It is better to hear the rebuke of the wise, than that a man should hear the song of fools.
Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.
6 For as the crackling of thorns under a pot, so is the laughter of the fool. Also this is vanity.
Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.
7 For [exercising] oppression maketh a wise man mad; and bribery corrupteth the heart.
Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.
8 Better is the end of a thing than the beginning thereof: better is the patient in spirit than the proud in spirit.
Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.
9 Be not rash in thy spirit to be angry; for anger resteth in bosom of fools.
Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.
10 Thou must not say, How was it that the former days were better than these? for it is not out of wisdom that thou askest concerning this.
Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.
11 Wisdom is better than an inheritance, yea, preferable for those that see the sun;
Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.
12 For under the shadow of wisdom [a man is equally well as] under the shadow of money; but the superior excellency of knowledge is, that wisdom giveth life to him that possesseth it.
Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.
13 Consider [then] the work of God; for who can make straight what he hath made crooked?
Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?
14 On the day of prosperity be happy, but on the day of adversity look on: also this hath God made in equal measure with the other, to the end that man should not find the least to censure him.
У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.
15 All things have I seen in the days of my vanity: there is many a righteous man that perisheth in his righteousness, and there is many a wicked man that liveth long in his wickedness.—
Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.
16 Be not righteous over much; neither show thyself over wise: why wouldst thou destroy thyself?
Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?
17 Be not wicked over much, and be no fool: why wouldst thou die before thy time?
Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?
18 It is good that thou shouldst take hold of that, and that also from this thou withdraw not thy hand; for he that feareth God will come forth out of them all.
Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.
19 Wisdom giveth more strength to the wise than ten rulers which were in the city.
Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.
20 For no man is so righteous upon earth, that he should do always good, and never sin.—
Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.
21 Also take no heed unto all the words that are spoken: lest thou hear thy servant cursing thee.
Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;
22 For oftentimes also doth thy own heart know that thou thyself likewise hast cursed others.—
Јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.
23 All this have I proved by wisdom: I said, I will be wise; but it was far from me.
Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.
24 Far is what formerly was so, and what was deep remaineth deep: who can find it out?
Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?
25 Then I turned myself about together with my heart to know, and to search, and to seek out wisdom, and experience, and to know the wickedness of folly, and the foolishness of madness.
Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.
26 And I find as more bitter than death the woman, whose heart is snares and nets, and whose hands are bonds: he that is deemed good before God will escape from her; but the sinner will be caught by her.
И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.
27 Behold, this have I found, saith Koheleth, [adding] one to the other, to find experience,
Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.
28 What my soul constantly sought, but I found it not; one man among a thousand did I find; but a woman among all these did I not find.
Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.
29 Lo, this only did I find, that God hath made man upright; but they have sought for many [sinful] devices.
Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.
