Ecclesiastes 4
1 And I turned about, and beheld all the oppressed that are made so under the sun: and, behold, there are the tears of the oppressed, and they have no comforter; and from the hand of their oppressors they suffer violence; and they have no comforter.
Опет видех све неправде које се чине под сунцем, и гле, сузе оних којима се чини неправда, и немају ко би их потешио ни снаге да се избаве из руку оних који им чине неправду; немају никога да их потеши.
2 Thereupon praised I the dead that are already dead, more than the living who are still alive;
Зато хвалих мртве који већ помреше више него живе који још живе.
3 And as happier than both of them, him who hath not yet come into being, who hath not seen the evil-doing that is done under the sun.—
Али је бољи и од једних и од других онај који још није постао, који није видео зло што бива под сунцем.
4 Again, I beheld all the toil, and all the energy in doing, that it is [from] the envy of one man of his neighbor. Also this is vanity and a torture of the spirit.
Јер видех сваки труд и свако добро дело да од њега бива завист човеку од ближњег његовог. И то је таштина и мука духу.
5 The fool foldeth his hands together, and eateth his own flesh.
Безумник склапа руке своје, и једе своје тело:
6 Better is a handful of quiet, than both the hands full of toil and torture of spirit.
Боља је једна грст у миру него обе грсти с трудом и муком у духу.
7 Then I turned about, and I saw a vanity under the sun.
Опет видех таштину под сунцем:
8 There is one alone, and he hath not a companion; yea, he hath neither son nor brother: yet is there no end to all his toil; his eye also is not satisfied with riches. Yet for whom do I toil, and deprive my soul of good? Also this is vanity, yea, it is a bad employment.
Има ко је сам, инокосан, нема ни сина ни брата, и опет нема краја труду његовом, и очи његове не могу да се насите богатства; а не мисли: За кога се мучим и одузимам својој души добра? И то је таштина и зао посао.
9 Two are better than one; because they will have a good reward for their toil.
Боље је двојици него једном, јер имају добру добит од свог труда.
10 For if they fall, the one will lift up his fellow; but woe to the single one that falleth; for he hath no companion to lift him up.
Јер ако један падне, други ће подигнути друга свог; а тешко једном! Ако падне, нема другог да га подигне.
11 Also, if two lie together, then will they become warm; but how can one person alone become warm?
Још ако двојица спавају заједно, греје један другог; а један како ће се згрејати?
12 And if a man could overpower him, the single one, two would stand up against him: and a threefold cord cannot quickly be torn asunder.
И ако би ко надјачао једног, двојица ће му одолети; и трострука врпца не кида се лако.
13 Better is a poor and a wise youth than an old and foolish king, who knoweth not how to be admonished any more.
Боље је дете убого, а мудро него цар стар, а безуман, који се већ не зна поучити.
14 For out of the prison cometh the one to reign: whereas also in his kingdom the other becometh poor.
Јер један излази из тамнице да царује, а други који се роди да царује осиромаши.
15 I have seen all the living who walk under the sun, being with the second child that is to stand up in his stead.
Видех све живе који ходе под сунцем где пристају за дететом другим, које ће ступити на његово место.
16 There was no end to all the people, [belonging] to all that have been before them: they also that come after will not rejoice in him. Surely this also is vanity and a torture of the spirit.—
Нема краја народу који беше пред њим, а који после настану неће се радовати њему. И то је таштина и мука духу.
