2 Samuel 22
1 And David spoke unto the Lord the words of this song, and on the day that the Lord had delivered him out of the hand of all his enemies, and out of the hand of Saul.
И изговори Давид Господу речи ове песме, кад га избави Господ из руку свих непријатеља његових и из руке Саулове;
2 And he said, Lord, my rock, my fortress, and my deliverer;
И рече: Господ је моја Стена и Град мој и Избавитељ мој.
3 God, my rock, in whom I trust; my shield, and the horn of my salvation, my high tower, and my refuge, my saviour! from violence dost thou save me!
Бог је Стена моја, у Њега ћу се уздати, Штит мој и Рог спасења мог, Заклон мој и Уточиште моје, Спаситељ мој, који ме избавља од силе.
4 Praised, I cried, be the Lord, and from my enemies was I saved.
Призивам Господа, кога ваља хвалити, и опраштам се непријатеља својих.
5 For the waves of death encompassed me, the floods of destruction made me afraid;
Јер обузеше ме смртни болови, потоци неваљалих људи уплашише ме.
Болови гробни опколише ме, стегоше ме замке смртне. (Sheol h7585)
7 [When] in my distress I called upon the Lord, and to my God I cried; and he heard from his temple my voice, and my complaint [entered] into his ears.
У тескоби својој призвах Господа, и к Богу свом повиках, Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође му до ушију.
8 Then shook and trembled the earth; the foundations of the heavens were moved; and they shook, because he was wroth.
Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и померише се, јер се Он разгневи.
9 Smoke went up in his anger, and consuming fire out of his mouth, coals flamed forth from him.
Подиже се дим из ноздрва Његових и из уста Његових огањ који прождире, живо угљевље одскакаше од Њега.
10 And he bent the heavens, and came down, and thick darkness was under his feet.
Сави небеса и сиђе; а мрак беше под ногама Његовим.
11 And he rode upon a cherub, and flew along, and he was seen upon the wings of the wind.
И седе на херувима и полете, и показа се на крилима ветреним.
12 And he made darkness round about him into pavilions, heavy masses of waters, thick clouds of the skies.
Од мрака начини око себе шатор, од мрачних вода, облака ваздушних.
13 From the brightness before him flamed forth coals of fire.
Од севања пред Њим гораше живо угљевље.
14 The Lord thundered from heaven, and the Most High uttered forth his voice.
Загрме с небеса Господ, и Вишњи пусти глас свој.
15 And he sent out arrows, and scattered them; lightning, and discomfited them.
Пусти стреле своје, и разметну их; муње, и разасу их.
16 And then were seen the channels of the sea, there were laid open the foundations of the world; at the rebuke of the Lord, through the blast of the breath of his nostrils.
Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од претње Господње, од дихања духа из ноздрва Његових.
17 He stretched out from above [his hand], he took me; he drew me out from the mighty waters.
Тада пружи с висине руку и ухвати ме, извуче ме из воде велике.
18 He delivered me from my enemy, the strong, from those that hated me, when they were too mighty for me.
Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
19 They overcame me on the day of my calamity; but the Lord became my stay;
Устадоше на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
20 And he brought me forth into a large space: he delivered me, because he had delight in me.
И изведе ме на пространо место, избави ме, јер сам му мио.
21 The Lord rewarded me according to my righteousness: according to the purity of my hands did he recompense me.
Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих дарива ме.
22 For I had kept the ways of the Lord, and had not wickedly departed from my God.
Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог.
23 For all his ordinances were before me, and from none of his statutes did I depart.
Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
24 I was also upright toward him, and I guarded myself against my iniquity.
И бих му веран, и чувах се од безакоња свог.
25 Therefore did the Lord recompense me according to my righteousness, according to my purity before his eyes.
Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти мојој пред очима Његовим.
26 With the kind thou wilt show thyself kind; with the upright mighty man thou wilt show thyself upright.
Са светима поступаш свето, с човеком верним верно;
27 With the pure thou wilt show thyself pure; and with the perverse thou wilt wage a contest.
С чистим чисто поступаш, а с неваљалим насупрот њему.
28 And the afflicted people thou wilt save; but thy eyes are upon the haughty, [that] thou mayest bring [them] down.
Јер помажеш народу невољном, а на поносите спушташ очи своје и понижаваш их.
29 For thou art my lamp, O Lord! and the Lord will enlighten my darkness.
Ти си видело моје, Господе, и Господ просветљује таму моју.
30 For [aided] by thee I run through a troop: [helped] by my God I leap over a wall.
С Тобом разбијам војску, с Богом својим скачем преко зида.
31 As for God—his way is perfect; the word of the Lord is tried; he is a shield to all that trust in him.
Пут је Божји веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се уздају у Њ.
32 For who is God, save the Lord? and who is a rock, save our God?
Јер ко је Бог осим Господа? И ко је стена осим Бога нашег?
33 God is my strength and power; and he rendereth free from obstruction my way.
Бог је крепост моја и сила моја, и чини да ми је пут без мане.
34 He maketh my feet like those of the hinds, and upon my high places he causeth me to stand.
Даје ми ноге као у јелена, и на висине моје ставља ме.
35 He teaches my hands for the war, so that a brazen bow is bent by my arms.
Учи руке моје боју, те ломе лук бронзани мишице моје.
36 And thou gavest me the shield of thy salvation; and thy assistance hath made me great.
Ти ми дајеш штит спасења свог, и милост твоја чини ме велика.
37 Thou enlargest my steps under me, so that my joints do not slip.
Шириш кораке моје пода мном, те се не омичу глежњи моји.
38 I pursue my enemies and destroy them; and I return not again until I have made an end of them.
Терам непријатеље своје, и потирем их, и не враћам се докле их не истребим.
39 And I make an end of them, and I crush them, that they cannot rise; and they fall under my feet.
И истребљујем их, и обарам их да не могу устати, него падају под ноге моје.
40 For thou hast girded me with strength for the war; thou subduest my opponents under me.
Јер ме Ти опасујеш снагом за бој: који устану на ме, обараш их пода ме.
41 And my enemies thou causest to turn their back to me; those that hate me, —that I may destroy them.
Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
42 They look about, but there is none to help; unto the Lord—but he answereth them not.
Обзиру се, али нема помагача: вичу ка Господу, али их не слуша.
43 And I beat them small as the dust of the earth; as the mire of the street, I stamp them, I tread them down.
Сатирем их као прах земаљски, као блато по улицама газим их и размећем.
44 Thou hast also delivered me from the contests of my people: thou preservest me to be the head of nations, a people which I know not shall serve me.
Ти ме избављаш од буне народа мог, чуваш ме да сам глава народима; народ ког не познавах служи ми.
45 The children of the stranger shall utter flattery unto me; as soon as their ear heareth they shall be obedient unto me.
Туђини ласкају ми, чујући покоравају ми се.
46 The children of the stranger shall fade away, and come forth tottering out of their close places.
Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
47 The Lord liveth, and blessed be my Rock; and exalted be the God, the Rock of my salvation;
Жив је Господ, и да је благословена Стена моја. Да се узвиси Бог, Стена спасења мог.
48 The God, that granteth me vengeance, and bringeth down nations under me;
Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
49 And that bringeth me forth from my enemies: also above my opponents thou liftest me up, from the man of violence thou deliverest me.
Који ме изводи из непријатеља мојих, и подиже ме над оне који устају на ме, и од човека жестоког избавља ме.
50 Therefore will I give thanks unto thee, O Lord, among the nations, and unto thy name will I sing praises;
Тога ради хвалим Те, Господе, по народима, и појем имену твом,
51 [To] the tower of salvation of his king, and who showeth kindness to his anointed, to David and to his seed forever.
Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и семену његовом довека.
