Psalms 88
1 A song of a Psalm for the sons of Core for the end, upon Maeleth for responsive [strains], of instruction for Aeman the Israelite. O Lord God of my salvation, I have cried by day and in the night before you.
Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.
2 Let my prayer come in before you; incline your ear to my supplication, O Lord.
Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;
Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу. (Sheol h7585)
4 I have been reckoned with them that go down to the pit; I became as a man without help;
Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,
5 free among the dead, as the slain ones cast out, who sleep in the tomb; whom you remember no more; and they are rejected from your hand.
Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.
6 They laid me in the lowest pit, in dark [places], and in the shadow of death.
Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.
7 Your wrath has pressed heavily upon me, and you have brought upon me all your billows. (Pause)
Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.
8 You have removed my acquaintance far from me; they have made me an abomination to themselves; I have been delivered up, and have not gone forth.
Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.
9 Mine eyes are dimmed from poverty; but I cried to you, O Lord, all the day; I spread forth my hands to you.
Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.
10 Will you work wonders for the dead? or shall physicians raise [them] up, that they shall praise you?
Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?
11 Shall any one declare your mercy in the tomb? and your truth in destruction?
Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?
12 Shall your wonders be known in darkness? and your righteousness in a forgotten land?
Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?
13 But I cried to you, O Lord; and in the morning shall my prayer prevent you.
Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.
14 Therefore, O Lord, do you reject my prayer, [and] turn your face away from me?
Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?
15 I am poor and in troubles from my youth; and having been exalted, I was brought low and into despair.
Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.
16 Your wrath has passed over me; and your terrors have greatly disquieted me.
Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.
17 They compassed me like water; all the day they beset me together.
Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.
18 You have put far from me [every] friend, and mine acquaintances because of [my] wretchedness.
Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.
