Psalms 83
1 A Song of a Psalm for Asaph. O God, who shall be compared to you? be not silent, neither be still, O God.
Боже! Немој замукнути, немој ћутати, нити почивај, Боже!
2 For behold, your enemies have made a noise; and they that hate you have lifted up the head.
Јер ево непријатељи Твоји узавреше, и који Те ненавиде, подигоше главу.
3 Against your people they have craftily imagined a device, and have taken counsel against your saints.
По народ Твој зло наумише, и договарају се на изабране Твоје.
4 They have said, Come, and let us utterly destroy them out of the nation; and let the name of Israel be remembered no more at all.
Рекоше: Ходите да их истребимо између народа да се више не спомиње име Израиљево.
5 For they have taken counsel together with one consent: they have made a confederacy against you;
Сложно присташе и супрот Теби веру ухватише:
6 even the tents of the Idumeans, and the Ismaelites; Moab, and the Agarenes;
Насеља Едомова и Исмаиловци, Моав и Агарени,
7 Gebal, and Ammon, and Amalec; the Philistines also, with them that dwell at Tyre.
Гевал и Амон и Амалик, Филистеји с Тирцима;
8 Yes, Assur too is come with them: they have become a help to the children of Lot. (Pause)
И Асур удружи се с њима; постадоше мишица синовима Лотовим.
9 Do you to them as to Madiam, and to Sisera; as to Jabin at the brook of Kison.
Учини им онако као Мадијану, као Сисари, као Јавину на потоку Кисону.
10 They were utterly destroyed at Aendor: they became as dung for the earth.
Који су истребљени у Аендору, нагнојише собом земљу.
11 Make their princes as Oreb and Zeb, and Zebee and Salmana; [even] all their princes:
Уради с њима, с кнезовима њиховим, као с Оривом и Зивом, и са свима главарима њиховим као са Зевејем и Салманом.
12 who said, let us take to ourselves the altar of God as an inheritance.
Јер говоре: Освојимо насеља Божија.
13 O my God, make them as a wheel; as stubble before the face of the wind.
Боже мој! Заповеди нека буду као прах, као песак пред ветром.
14 As fire which shall burn up a wood, as the flame may consume the mountains;
Као што огањ сажиже шуму, и као пламен што запаљује горе,
15 so shall you persecute them with your tempest, and trouble them in your anger.
Тако их погнај буром својом и вихором својим смети их.
16 Fill their faces with dishonor; so shall they seek your name, O Lord.
Покриј лице њихово срамотом, да би тражили име Твоје, Господе!
17 Let them be ashamed and troubled for evermore; yes, let them be confounded and destroyed.
Нека се стиде и сраме довека, нека се смету и изгину!
18 And let them know that your name is Lord; that you alone are Most High over all the earth.
И нека знају да си Ти, коме је име Господ, једини највиши над свом земљом.
