Psalms 74
1 [A Psalm] of instruction for Asaph. Therefore have you rejected [us], O God, for ever? [therefore] is your wrath kindled against the sheep of your pasture?
Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?
2 Remember your congregation which you have purchased from the beginning; you did ransom the rod of your inheritance; this mount Sion wherein you have lived.
Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.
3 Lift up your hands against their pride continually; [because of] all that the enemy has done wickedly in your holy places.
Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.
4 And they that hate you have boasted in the midst of your feast; they have set up their standards for signs,
Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.
5 ignorantly as it were in the entrance above;
Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.
6 they cut down its doors at once with axes as in a wood of trees; they have broken it down with hatchet and stone cutter.
Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.
7 They have burnt your sanctuary with fire to the ground; they have profaned the habitation of your name.
Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.
8 They have said in their heart, [even] all their kindred together, Come, let us abolish the feasts of the Lord from the earth.
Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.
9 We have not seen our signs; there is no longer a prophet; and [God] will not know us any more.
Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.
10 How long, O God, shall the enemy reproach? shall the enemy provoke your name forever?
Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?
11 Therefore turn you away your hand, and your right hand from the midst of your bosom for ever?
Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.
12 But God is our King of old; he has wrought salvation in the midst of the earth.
Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!
13 You did establish the sea, in your might, you did break to pieces the heads of the dragons in the water.
Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.
14 You did break to pieces the heads of the dragon; you did give him [for] meat to the Ethiopian nations.
Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.
15 You did cleave fountains and torrents; you dried up mighty rivers.
Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.
16 The day is your, and the night is your; you have prepared the sun and the moon.
Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.
17 You have made all the borders of the earth; you have made summer and spring.
Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.
18 Remember this your creation: an enemy has reproached the Lord, and a foolish people has provoked your name.
Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.
19 Deliver not to the wild beasts a soul that gives praise to you: forget not for ever the souls of your poor.
Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.
20 Look upon your covenant: for the dark [places] of the earth are filled with the habitations of iniquity.
Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.
21 let not the afflicted and shamed one be rejected: the poor and needy shall praise your name.
Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.
22 Arise, O God, plead your cause: remember your reproaches that come from the foolish one all the day.
Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!
23 Forget not the voice of your suppliants: let the pride of them that hate you continually ascend before you.
Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!
