Psalms 73
1 A Psalm for Asaph. How good is God to Israel, to the upright in heart!
Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.
2 But my feet were almost overthrown; my goings very nearly slipped.
А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,
3 For I was jealous of the transgressors, beholding the tranquility of sinners.
Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.
4 For there is no sign of reluctance in their death: and [they have] firmness under their affliction.
Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило.
5 They are not in the troubles of [other] men; and they shall not be scourged with [other] men.
На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима.
6 Therefore pride has possessed them; they have clothed themselves with their injustice and ungodliness.
Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо.
7 Their injustice shall go forth as out of fatness: they have fulfilled their intention.
Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.
8 They have taken counsel and spoken in wickedness: they have uttered unrighteousness loftily.
Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.
9 They have set their mouth against heaven, and their tongue has gone through upon the earth.
Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.
10 Therefore shall my people return hither: and full days shall be found with them.
И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора.
11 And they said, How does God know? and is there knowledge in the Most High?
И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна?
12 Behold, these [are] the sinners, and they that prosper always: they have possessed wealth.
Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство.
13 And I said, Verily in vain have I justified my heart, and washed my hands in innocency.
Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,
14 For I was plagued all the day, and my reproof [was] every morning.
Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?
15 If I said, I will speak thus; behold, I [should] have broken covenant with the generation of your children.
Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих.
16 And I undertook to understand this, [but] it is too hard for me,
И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим.
17 until I go into the sanctuary of God; [and so] understand the latter end.
Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.
18 Surely you have appointed [judgments] to them because of their crafty dealings: you have cast them down when they were lifted up.
Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!
19 How have they become desolate! suddenly they have failed: they have perished because of their iniquity.
Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!
20 As the dream of one awakening, O Lord, in your city you will despise their image.
Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.
21 For my heart has rejoiced, and my reins have been gladdened.
Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,
22 But I [was] vile and knew not: I became brutish before you.
Тада бејах незналица и не разумевах; као живинче бијах пред Тобом.
23 Yet I am continually with you: you have holden my right hand.
Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку.
24 You have guided me by your counsel, and you have taken me to yourself with glory.
По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу.
25 For what have I in heaven [but you]? and what have I desired upon the earth beside you?
Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи.
26 My heart and my flesh have failed: [but] God [is the strength] of my heart, and God is my portion for ever.
Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.
27 For, behold, they that remove themselves far from you shall perish: you have destroyed every one that goes a whoring from you.
Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе.
28 But it is good for me to cleave close to God, to put my trust in the Lord; that I may proclaim all your praises in the gates of the daughter of Sion.
А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја.
