Psalms 69
1 For the end, [a Psalm] of David, for alternate [strains]. Save me, O God; for the waters have come in to my soul.
Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
2 I am stuck fast in deep mire, and there is no standing: I am come in to the depths of the sea, and a storm has overwhelmed me.
Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
3 I am weary [of] crying, my throat has become hoarse; mine eyes have failed by my waiting on my God.
Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
4 They that hate me without a cause are more than the hairs of my head: my enemies that persecute me unrighteously are strengthened: then I restored that which I took not away.
Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
5 O God, you know my foolishness; and my transgressions are not hidden from you.
Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
6 Let not them that wait on you, O Lord of hosts, be ashamed on my account: let not them that seek you, be ashamed on my account, O God of Israel.
Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
7 For I have suffered reproach for your sake; shame has covered my face.
Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
8 I became strange to my brethren, and a stranger to my mother's children.
Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
9 For the zeal of your house has eaten me up; and the reproaches of them that reproached you are fallen upon me.
Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
10 And I bowed down my soul with fasting, and that was made my reproach.
Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
11 And I put on sackcloth for my covering; and I became a proverb to them.
Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
12 They that sit in the gate talked against me, and they that drank wine sang against me.
О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
13 But I [will cry] to you, O Lord, in my prayer; O God, it is a propitious time: in the multitude of your mercy hear me, in the truth of your salvation.
А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
14 Save me from the mire, that I stick not [in it]: let me be delivered from them that hate me, and from the deep waters.
Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
15 Let not the waterflood drown me, nor let the deep swallow me up; neither let the well shut its mouth upon me.
Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
16 Hear me, O Lord; for your mercy is good: according to the multitude of your compassions look upon me.
Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
17 And turn not away your face from your servant; for I am afflicted: hear me speedily.
Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
18 Draw near to my soul and redeem it: deliver me because of mine enemies.
Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
19 For you know my reproach, and my shame, and my confusion; all that afflict me are before you.
Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
20 My soul has waited for reproach and misery; and I waited for one to grieve with me, but there was none; and for one to comfort me, but I found none.
Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
21 They gave [me] also gall for my food, and made me drink vinegar for my thirst.
Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
22 Let their table before them be for a snare, and for a recompense, and for a stumbling block.
Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
23 Let their eyes be darkened that they should not see; and bow down their back continually.
Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
24 Pour out your wrath upon them, and let the fury of your anger take hold on them.
Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
25 Let their habitation be made desolate; and let there be no inhabitant in their tents:
Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
26 Because they persecuted him whom you have struck; and they have added to the grief of my wounds.
Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
27 Add iniquity to their iniquity; and let them not come into your righteousness.
Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
28 Let them be blotted out of the book of the living, and let them not be written with the righteous.
Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
29 I am poor and sorrowful; but the salvation of your countenance has helped me.
А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
30 I will praise the name of my God with a song, I will magnify him with praise;
Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
31 and [this] shall please God more than a young calf having horns and hoofs.
То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
32 Let the poor see and rejoice; seek the Lord diligently, and you shall live.
Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
33 For the Lord hears the poor, and does not set at nothing his fettered ones.
Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
34 Let the heavens and the earth raise him, the sea, and all things moving in them.
Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
35 For God will save Sion, and the cities of Judea shall be built; and [men] shall dwell there, and inherit it.
Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
36 And the seed of his servants shall possess it, and they that love his name shall dwell therein.
И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.
