Psalms 63

1 A Psalm of David, when he was in the wilderness of Idumea. O God, my God, I cry to you early; my soul has thirsted for you: how often has my flesh [longed] after you, in a barren and trackless and dry land!

Боже! Ти си Бог мој, к Теби раним, жедна је Тебе душа моја, за Тобом чезне тело моје у земљи сувој, жедној и безводној.

2 Thus have I appeared before you in the sanctuary, that I might see your power and your glory.

Тако бих Те угледао у светињи, да бих видео силу Твоју и славу Твоју.

3 For your mercy is better than life: my lips shall praise you.

Јер је доброта Твоја боља од живота. Уста би моја хвалила Тебе;

4 Thus will I bless you during my life: I will lift up my hands in your name.

Тако бих Те благосиљао за живота свог, у име Твоје подигао бих руке своје.

5 Let my soul be filled as with marrow and fatness; and [my] joyful lips shall praise your name.

Као салом и уљем наситила би се душа моја, и радосним гласом хвалила би Те уста моја.

6 Forasmuch as I have remembered you on my bed: in the early seasons I have meditated on you.

Кад Те се сећам на постељи, све ноћне страже размишљам о Теби.

7 For you have been my helper, and in the shelter of your wings will I rejoice.

Јер си Ти помоћ моја, и у сену крила Твојих веселим се.

8 My soul has kept very close behind you: your right hand has upheld me.

Душа се моја прилепила за Тебе, десница Твоја држи ме.

9 But they vainly sought after my soul; they shall go into the lowest parts o the earth.

Који траже погибао души мојој, они ће отићи под земљу.

10 They shall be delivered up to the power of the sword; they shall be portions for foxes.

Изгинуће од мача, и допашће лисицама.

11 But the king shall rejoice in God; every one that swears by him shall be praised; for the mouth of them that speak unjust things has been stopped.

А цар ће се веселити о Богу, хвалиће се сваки који се куне Њим, кад се затисну уста онима који говоре лаж.