Psalms 59
1 For the end. Destroy not: by David for a memorial, when Saul sent, and watched his house to kill him. Deliver me from mine enemies, O God; and ransom me from those that rise up against me.
Избави ме од непријатеља мојих, Боже мој, и од оних, што устају на ме, заклони ме.
2 Deliver me from the workers of iniquity, and save me from bloody men.
Избави ме од оних који чине безакоње, и од крвопија сачувај ме.
3 For, behold, they have hunted after my soul; violent men have set upon me: neither [is it] my iniquity, nor my sin, O Lord.
Ево, зло намишљају души мојој, скупљају се на ме силни, без кривице моје и без греха мог, Господе.
4 Without iniquity I ran and directed [my course aright]: awake to help me, and behold.
Без кривице моје стечу се и оружају се; устани за мене, и гледај.
5 And you, Lord God of hosts, the God of Israel, draw near to visit all the heathen; pity not any that work iniquity. (Pause)
Ти, Господе, Боже над војскама, Боже Израиљев, пробуди се, обиђи све ове народе, немој пожалити одметника.
6 They shall return at evening, and hunger like a dog, and go round about the city.
Нек се врате увече, лају као пси и иду око града.
7 Behold, they shall utter a voice with their mouth, and a sword is in their lips; for who, [say they], has heard?
Ево руже језиком својим, мач им је у устима, јер, веле, ко ће чути?
8 But you, Lord, will laugh them to scorn; you will utterly set at nothing all the heathen.
Али Ти ћеш се, Господе, смејати њима и посрамити све ове народе.
9 will keep my strength, [looking] to you; for you, O God, are my helper.
Они су јаки, али ја на Тебе погледам, јер си Ти Бог, чувар мој.
10 [As for] my God, his mercy shall go before me: my God will show me [vengeance] on mine enemies.
Бог, који ме милује, иде преда мном, Бог ми даје без страха да гледам непријатеље своје.
11 Slay them not, lest they forget your law; scatter them by your power; and bring them down, O Lord, my defender.
Немој их побити, да не би заборавио народ мој; распи их силом својом и обори их, Господе, браничу наш,
12 [For] the sin of their mouth, [and] the word of their lips, let them be even taken in their pride.
За грех уста њихових; за речи језика њиховог; нек се ухвате у охолости својој за клетву и лаж коју су говорили.
13 And for [their] cursing and falsehood shall utter destruction be denounced: [they shall fall] by the wrath of utter destruction, and shall not be; so shall they know that the God of Jacob is Lord of the ends of the earth. (Pause)
Распи у гневу, распи, да их нема; и нека познају да Бог влада над Јаковом и до крајева земаљских.
14 They shall return at evening, and be hungry as a dog, and go round about the city.
Нек се врате увече, лају као пси, и иду око града.
15 They shall be scattered hither and there for meat; and if they be not satisfied, they shall even murmur.
Нека тумарају тражећи хране, и не наситивши се нека ноћи проводе.
16 But I will sing to your strength, and in the morning will I exult [in] your mercy; for you have been my supporter, and my refuge in the day of mine affliction.
А ја ћу певати силу Твоју, рано ујутру гласити милост Твоју; јер си ми био одбрана и уточиште у дан невоље моје.
17 [You are] my helper; to you, my God, will I sing; you are my supporter, O my God, [and] my mercy.
Сило моја! Теби ћу певати, јер си Ти Бог чувар мој, Бог који ме милује.
