< Psalms 55 >
1 For the end, among Hymns of instruction by David. Listen, O God, to my prayer; and disregard not my supplication.
Услиши, Боже, молитву моју, и немој се сакрити од мољења мог.
2 Attend to me, and listen to me: I was grieved in my (meditation) and troubled;
Пази, и саслушај ме; цвилим у јаду свом и уздишем
3 because of the voice of the enemy, and because of the oppression of the sinner: for they brought iniquity against me, and were wrathfully angry with me.
Од вике непријатељске и од досаде безбожничке; јер дижу на ме зло, и у гневу гоне ме.
4 My heart was troubled within me; and the fear of death fell upon me.
Срце је моје уздрхтало у мени, и страх смртни попаде ме;
5 Fear and trembling came upon me, and darkness covered me.
Страх и трепет дође на ме, и гроза подузе ме.
6 And I said, O that I had wings as [those] of a dove! then would I flee away, and be at rest.
И рекох: Ко би ми дао крила голубиња? Ја бих одлетео и починуо;
7 Behold! I have fled afar off, and lodged in the wilderness. (Pause)
Далеко бих побегао, и настанио се у пустињи.
8 I waited for him that should deliver me from distress of spirit and tempest.
Похитао бих да утечем од вихора и од буре.
9 Destroy, O Lord, and divide their tongues: for I have seen iniquity and gain saying in the city.
Порази, Господе, и раздели језике њихове, јер видим насиље и свађу у граду;
10 Day and night he shall go round about it upon its walls: iniquity and sorrow and unrighteousness [are] in the midst of it;
Дању и ноћу то ходи по зидовима његовим; злочинство је и мука посред њега.
11 and usury and craft have not failed from its streets.
Усред њега је погибао, с улице његове не одлази превара и лукавство.
12 For if an enemy had reproached me, I would have endured it; and if one who hated [me] had spoken vauntingly against me, I would have hid myself from him.
Јер не ружи ме непријатељ мој, то бих поднео; не устаје на ме јавни ненавидник, од њега бих се сакрио.
13 But you, O man like minded, my guide, and my acquaintance,
Него ти који си ми био то што ја сам, друг мој и знанац мој.
14 who in companionship with me sweetened [our] food: we walked in the house of God in concord.
С којим ми беше радост делити тајну, и у дом Божији ходих кроз сабор народни.
15 Let death come upon them, and let them go down alive into Hades, for iniquity is in their dwellings, in the midst of them. (Sheol )
Нека их уграби смрт, нека живи сиђу у пакао, јер је злочинство у стану њиховом и у њима. (Sheol )
16 I cried to God, and the Lord listened to me.
Ја Бога призивам, и Господ ће ме спасти.
17 Evening, and morning, and at noon I will declare and make known [my wants]: and he shall hear my voice.
Вечером и јутром и у подне тужим и уздишем, и чуће глас мој;
18 He shall deliver my soul in peace from them that draw near to me: for they were with me in many [cases].
Учиниће, те ће душа моја бити мирна од оних који нападају на ме, јер их много имам.
19 God shall hear, and bring them low, [even] he that has existed from eternity. (Pause) For they suffer no reverse, and [therefore] they have not feared God.
Да услиши, и укроти их Бог, који живи од века; јер се не мењају и не боје се Бога.
20 He has reached forth his hand for retribution; they have profaned his covenant.
Дижу руке своје на оне који су с њима у миру, и раскидају своју дружбу.
21 They were scattered at the anger of his countenance, and his heart drew near them. His words were smoother than oil, yet are they darts.
Уста су им мека као масло, а на срцу им је рат. Речи су им блаже од уља, али су голи мачеви.
22 Cast your care upon the Lord, and he shall sustain you; he shall never suffer the righteous to be moved.
Стави на Господа бреме своје, и Он ће те поткрепити. Неће дати довека праведнику да посрне.
23 But you, O God, shall bring them down to the pit of destruction; bloody and crafty men shall not live out half their days; but I will hope in you, O Lord.
Ти ћеш их, Боже, свалити у јаму погибли; крвопије и лукави неће саставити половине дана својих. А ја се у Тебе уздам.