Psalms 50
1 A Psalm for Asaph. The God of gods, the Lord, has spoken, and called the earth from the rising of the sun to the going down [thereof].
Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.
2 Out of Sion [comes] the excellence of his beauty.
Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.
3 God, our God, shall come manifestly, and shall not keep silence: a fire shall be kindled before him, and round about him there shall be a very great tempest.
Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.
4 He shall summon the heaven above, and the earth, that he may judge his people.
Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:
5 Assemble you his saints to him, those that have engaged in a covenant with him upon sacrifices.
"Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви."
6 And the heavens shall declare his righteousness: for God is judge. (Pause)
(И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)
7 Hear, my people, and I will speak to you, O Israel: and I will testify to you: I am God, your God.
Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.
8 I will not reprove you on account of your sacrifices; for your whole burnt offerings are before me continually.
Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.
9 I will take no bullocks out of your house, nor he-goats out of your flocks.
Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.
10 For all the wild beasts of the thicket are mine, the cattle on the mountains, and oxen.
Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.
11 I know all the birds of the sky; and the beauty of the field is mine.
Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.
12 If I should be hungry, I will not tell you: for the world is mine, and the fullness of it.
Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.
13 Will I eat the flesh of bulls, or drink the blood of goats?
Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?
14 Offer to God the sacrifice of praise; and pay your vows to the Most High.
Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.
15 And call upon me in the day of affliction; and I will deliver you, and you shall glorify me. (Pause)
Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.
16 But to the sinner God has said, Why do you declare my ordinances, and take up my covenant in your mouth?
А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?
17 Whereas you have hated instruction, and have cast my words behind [you].
А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.
18 If you saw a thief, you ran along with him, and have cast in your lot with adulterers.
Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.
19 Your mouth has multiplied wickedness, and your tongue has framed deceit.
Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.
20 You did sit and speak against your brother, and did scandalize your mother's son.
Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.
21 These things you did, and I kept silence: you thought wickedly that I should be like you, [but] I will reprove you, and set [your offenses] before you.
Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.
22 Now consider these things, you that forget God, lest he rend [you], and there is no deliverer.
Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.
23 The sacrifice of praise will glorify me: and that is the way wherein I will show to him the salvation of God.
Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.
