Psalms 137

1 For David, [a Psalm] of Jeremias. By the rivers of Babylon, there we sat; and wept when we remembered Sion.

На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.

2 We hung our harps on the willows in the midst of it.

О врбама сред њега вешасмо харфе своје.

3 For there they that had taken us captive asked of us the words of a song; and they that had carried us away [asked] a hymn, [saying], Sing us [one] of the songs of Sion.

Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: "Певајте нам песму сионску."

4 How should we sing the Lord's song in a strange land?

Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој?

5 If I forget you, O Jerusalem, let my right hand forget [its skill].

Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.

6 May my tongue cleave to my throat, if I do not remember you; if I do not prefer Jerusalem as the chief of my joy.

Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог.

7 Remember, O Lord, the children of Edom in the day of Jerusalem; who said, Rase [it], rase [it], even to its foundations.

Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.

8 Wretched daughter of Babylon! blessed [shall he be] who shall reward you as you have rewarded us.

Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила!

9 Blessed [shall he be] who shall seize and dash your infants against the rock.

Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен.