Psalms 102
1 A Prayer for the Poor; when he is deeply afflicted, and pours out his supplication before the Lord. Hear my prayer, O Lord, and let my cry come to you.
Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
2 Turn not away your face from me: in the day [when] I am afflicted, incline your ear to me: in the day [when] I shall call upon you, speedily hear me.
Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
3 For my days have vanished like smoke, and my bones have been parched like a stick.
Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
4 I am blighted like grass, and my heart is dried up; for I have forgotten to eat my bread.
Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
5 By reason of the voice of my groaning, my bone has cleaved to my flesh.
Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
6 I have become like a pelican of the wilderness;
Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
7 I have become like an owl in a ruined house. I have watched, and am become as a sparrow dwelling alone on a roof.
Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
8 All the day long mine enemies have reproached me; and they that praised me have sworn against me.
Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
9 For I have eaten ashes as it were bread, and mingled my drink with weeping;
Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
10 because of your anger and your wrath: for you have lifted me up, and dashed me down.
Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
11 My days have declined like a shadow; and I am withered like grass.
Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
12 But you, Lord, endure for ever, and your memorial to generation and generation.
А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
13 You shall arise, and have mercy upon Sion: for [it is] time to have mercy upon her, for the set time is come.
Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
14 For your servants have taken pleasure in her stones, and they shall pity her dust.
Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
15 So the nations shall fear your name, O Lord, and all kings your glory.
Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
16 For the Lord shall build up Sion, and shall appear in his glory.
Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
17 He has had regard to the prayer of the lowly, and has not despised their petition.
Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
18 Let this be written for another generation; and the people that shall be created shall praise the Lord.
Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
19 For he has looked out from the height of his sanctuary; the Lord looked upon the earth from heaven;
Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
20 to hear the groaning of the fettered ones, to loosen the sons of the slain;
Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
21 to proclaim the name of the Lord in Sion, and his praise in Jerusalem;
Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
22 when the people are gathered together, and the kings, to serve the Lord.
Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
23 He answered him in the way of his strength: tell me the fewness of my days.
Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
24 Take me not away in the midst of my days: your years [are] through all generations.
Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
25 In the beginning you, O Lord, did lay the foundation of the earth; and the heavens are the works of your hands.
Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
26 They shall perish, but you remain: and [they all] shall wax old as a garment; and as a vesture shall you fold them, and they shall be changed.
То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
27 But you are the same, and your years shall not fail.
Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
28 The children of your servants shall dwell [securely], and their seed shall prosper for ever.
Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.
