Proverbs 6
1 [My] son, if you become surety for your friend, you shall deliver your hand to an enemy.
Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу,
2 For a man's own lips become a strong snare to him, and he is caught with the lips of his own mouth.
Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих.
3 [My] son, do what I command you, and deliver yourself; for on your friend's account you are come into the power of evil [men]: faint not, but stir up even your friend for whom you are become surety.
Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.
4 Give not sleep to your eyes, nor slumber with your eyelids;
Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема.
5 that you may deliver yourself as a doe out of the toils, and as a bird out of a snare.
Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.
6 Go to the ant, O sluggard; and see, and emulate his ways, and become wiser than he.
Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај.
7 For whereas he has no husbandry, nor any one to compel him, and is under no master,
Нема вођу ни управитеља ни господара;
8 he prepares food for himself in the summer, and lays by abundant store in harvest. Or go to the bee, and learn how diligent she is, and how earnestly she is engaged in her work; whose labors kings and private men use for health, and she is desired and respected by all: though weak in body, she is advanced by honouring wisdom.
И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју.
9 How long will you lie, O sluggard? and when will you awake out of sleep?
Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог?
10 You sleep a little, and you rest a little, and you slumber a short [time], and you fold your arms over your breast a little.
Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,
11 Then poverty comes upon you as an evil traveller, and lack as a swift courier: but if you be diligent, your harvest shall arrive as a fountain, and poverty shall flee away as a bad courier.
У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек.
12 A foolish man and a transgressor goes in ways that are not good.
Човек неваљао и нитков ходи са злим устима;
13 And the same winks with the eye, and makes a sign with his foot, and teaches with the beckonings of his fingers.
Намигује очима, говори ногама, показује прстима;
14 [His] perverse heart devises evils: at all times such a one causes troubles to a city.
Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.
15 Therefore his destruction shall come suddenly; overthrow and irretrievable ruin.
Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.
16 For he rejoices in all things which God hates, and he is ruined by reason of impurity of soul.
На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:
17 The eye of the haughty, a tongue unjust, hands shedding the blood of the just;
Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву,
18 and a heart devising evil thoughts, and feet hastening to do evil, —[are hateful to God].
Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,
19 An unjust witness kindles falsehoods, and brings on quarrels between brethren.
Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.
20 [My] son, keep the laws of your father, and reject not the ordinances of your mother:
Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.
21 but bind them upon your soul continually, and hang them as a chain about your neck.
Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла.
22 Whenever you walk, lead this along and let it be with you; that it may talk with you when you wake.
Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;
23 For the commandment of the law is a lamp and a light; a way of life; reproof also and correction:
Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава;
24 to keep you continually from a married woman, and from the calumny of a strange tongue.
Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.
25 Let not the desire of beauty overcome you, neither be you caught by your eyes, neither be captivated with her eyelids.
Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим.
26 For the value of a harlot is as much as of one loaf; and a woman hunts for the precious souls of men.
Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу.
27 Shall any one bind fire in his bosom, and not burn his garments?
Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?
28 or will any one walk on coals of fire, and not burn his feet?
Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?
29 So is he that goes in to a married woman; he shall not be held guiltless, neither any one that touches her.
Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне.
30 It is not to be wondered at if one should be taken stealing, for he steals that when hungry he may satisfy his soul:
Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;
31 but if he should be taken, he shall repay sevenfold, and shall deliver himself by giving all his goods.
Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог.
32 But the adulterer through lack of sense procures destruction to his soul.
Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;
33 He endures both pain and disgrace, and his reproach shall never be wiped off.
Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.
34 For the soul of her husband is full of jealousy: he will not spare in the day of vengeance.
Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;
35 He will not forego [his] enmity for any ransom: neither will he be reconciled for many gifts.
Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.
