Proverbs 5
1 [My] son, attend to my wisdom, and apply your ear to my words;
Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
2 that you may keep good understanding, and the discretion of my lips gives you a charge. Give no heed to a worthless woman;
Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
3 for honey drops from the lips of a harlot, who for a season pleases your palate:
Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
4 but afterwards you will find her more bitter than gall, and sharper than a two-edged sword.
Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
5 For the feet of folly lead those who deal with her down to the grave with death; and her steps are not established. (Sheol h7585)
Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени. (Sheol h7585)
6 For she goes not upon the paths of life; but her ways are slippery, and not easily known.
Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
7 Now then, [my] son, hear me, and make not my words of none effect.
Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
8 Remove your way far from her; draw not near to the doors of her house:
Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
9 lest you give away your life to others, and your substance to the merciless:
Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
10 lest strangers be filled with your strength, and your labors come into the houses of strangers;
Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
11 And you repent at last, when the flesh of your body is consumed,
И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
12 and you shall say, How have I hated instruction, and my heart avoided reproofs!
И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
13 I heard not the voice of him that instructed me, and taught me, neither did I apply mine ear.
И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
14 I was almost in all evil in the midst of the congregation and assembly.
Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
15 Drink waters out of your own vessels, and out of your own springing wells.
Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
16 Let not waters out of your fountain be spilt by you, but let your waters go into your streets.
Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
17 Let them be only your own, and let no stranger partake with you.
Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
18 Let your fountain of water be [truly] your own; and rejoice with the wife of your youth.
Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
19 Let [your] loving hart and your graceful colt company with you, and let her be considered your own, and be with you at all times; for ravished with her love you shall be greatly increased.
Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
20 Be not intimate with a strange woman, neither fold yourself in the arms of a woman not your own.
А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
21 For the ways of a man are before the eyes of God, and he looks on all his paths.
Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
22 Iniquities ensnare a man, and every one is bound in the chains of his own sins.
Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
23 Such a man dies with the uninstructed; and he is cast forth from the abundance of his own substance, and has perished through folly.
Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
