Proverbs 17
1 Better is a morsel with pleasure in peace, than a house [full] of many good things and unjust sacrifices, with strife.
Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
2 A wise servant shall have rule over foolish masters, and shall divide portions among brethren.
Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
3 As silver and gold are tried in a furnace, so are choice hearts with the Lord.
Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
4 A bad man hearkens to the tongue of transgressors: but a righteous man attends not to false lips.
Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
5 He that laughs at the poor provokes him that made him; and he that rejoices at the destruction of another shall not be held guiltless: but he that has compassion shall find mercy.
Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
6 Children's children are the crown of old men; and their fathers are the glory of children. The faithful has the whole world full of wealth; but the faithless not even a farthing.
Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
7 Faithful lips will not suit a fool; nor lying lips a just man.
Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
8 Instruction is to them that use it a gracious reward; and wherever it may turn, it shall prosper.
Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
9 He that conceals injuries seeks love; but he that hates to hide [them] separates friends and kindred.
Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
10 A threat breaks down the heart of a wise man; but a fool, though scourged, understands not.
Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
11 Every bad man stirs up strifes: but the Lord will send out against him an unmerciful messenger.
Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
12 Care may befall a man of understanding; but fools will meditate evils.
Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
13 Whoso rewards evil for good, evil shall not be removed from his house.
Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
14 Rightful rule gives power to words; but sedition and strife precede poverty.
Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
15 He that pronounces the unjust just, and the just unjust, is unclean and abominable with God.
Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
16 Why has the fool wealth? for a senseless man will not be able to purchase wisdom. He that exalts his own house seeks ruin; and he that turns aside from instruction shall fall into mischief.
На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
17 Have you a friend for every time, and let brethren be useful in distress; for on this account are they born.
У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
18 A foolish man applauds and rejoices over himself, [as he] also that becomes surety would make himself responsible for his own friends.
Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
19 A lover of sin rejoices in strifes;
Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
20 and the hard-hearted man comes not in for good. A man of a changeful tongue will fall into mischiefs;
Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
21 and the heart of a fool is grief to its possessor. A father rejoices not over an uninstructed son; but a wise son gladdens his mother.
Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
22 A glad heart promotes health; but the bones of a sorrowful man dry up.
Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
23 The ways of a man who unjustly receives gifts in [his] bosom do not prosper; and an ungodly man perverts the ways of righteousness.
Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
24 The countenance of a wise man is sensible; but the eyes of a fool [go] to the ends of the earth.
Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
25 A foolish son [is a cause of] anger to his father, and grief to her that bore him.
Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
26 [It is] not right to punish a righteous man, nor [is it] holy to plot against righteous princes.
Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
27 He that forbears to utter a hard word is discreet, and a patient man is wise.
Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
28 Wisdom shall be imputed to a fool who asks after wisdom: and he who holds his peace shall seem to be sensible.
И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
