Proverbs 13
1 A wise son is obedient to his father: but a disobedient son will be destroyed.
Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре.
2 A good [man] shall eat of the fruits of righteousness: but the lives of transgressors shall perish before their time.
Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.
3 He that keeps his own mouth keeps his own life: but he that is hasty with his lips shall bring terror upon himself.
Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.
4 Every slothful man desires, but the hands of the active are diligent.
Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се.
5 A righteous man hates an unjust word: but an ungodly man is ashamed, and will have no confidence.
На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.
Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника.
7 There are [some] who, having nothing, enrich themselves: and there are [some] who bring themselves down in [the midst of] much wealth.
Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.
8 A man's own wealth is the ransom of his life: but the poor endures not threatening.
Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње.
9 The righteous always have light: but the light of the ungodly is quenched. Crafty souls go astray in sins: but just men pity, and are merciful.
Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.
10 A bad man does evil with insolence: but they that are judges of themselves are wise.
Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.
11 Wealth gotten hastily with iniquity is diminished: but he that gathers for himself with godliness shall be increased. The righteous is merciful, and lends.
Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава.
12 Better is he that begins to help heartily, than he that promises and leads [another] to hope: for a good desire is a tree of life.
Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.
13 He that slights a matter shall be slighted of it: but he that fears the commandment has health [of soul]. To a crafty son there shall be nothing good: but a wise servant shall have prosperous doings, and his way shall be directed aright.
Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се.
14 The law of the wise is fountain of life: but the man void of understanding shall die by a snare.
Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних.
15 Sound discretion gives favor, and to know the law is the part of a sound understanding: but the ways of scorners tend to destruction.
Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.
16 Every prudent man acts with knowledge: but the fool displays his own mischief.
Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.
17 A rash king shall fall into mischief: but a wise messenger shall deliver him.
Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек.
18 Instruction removes poverty and disgrace: but he that attends to reproofs shall be honored.
Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.
19 The desires of the godly gladden the soul, but the works of the ungodly are far from knowledge.
Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.
20 If you walk with wise men you shall be wise: but he that walks with fools shall be known.
Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.
21 Evil shall pursue sinners; but good shall overtake the righteous.
Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.
22 A good man shall inherit children's children; and the wealth of ungodly men is laid up for the just.
Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.
23 The righteous shall spend many years in wealth: but the unrighteous shall perish suddenly.
Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.
24 He that spares the rod hates his son: but he that loves, carefully chastens [him].
Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена.
25 A just [man] eats and satisfies his soul: but the souls of the ungodly are in lack.
Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.
